Gde to ide Kina i zašto je šesti plenum KPK poseban: Si Đinping iznosi viziju budućnosti i prošlosti zemlje, na redu treća rezolucija o partiji…

Sastanak stotina pripadnika kineske političke elite, za koji se očekuje da će dodatno učvrstiti moć aktuelnog predsednika Si Đinpinga, otvoren je u Pekingu, a očekuje se da će četvorodnevni samit Centralnog komiteta vladajuće Komunističke partije Kine, poznat i pod nazivom „šesti plenum“, iza zatvorenih vrata, doneti rezoluciju o istoriji partije, za koju analitičari kažu da će oblikovati domaću politiku i društvo u decenijama koje dolaze, prenosi Gardijan.

Si je otvorio plenum u ponedeljak „objašnjenjima o nacrtu rezolucije o glavnim dostignućima i istorijskom iskustvu” stranke u njenoj stogodišnjoj istoriji, objavila je kineska novinska agencija Sinhua.

Istorijska rezolucija će biti tek treća od osnivanja stranke, na tragu Mao Cedunga, koji je 1945. postavio ciljeve stranke sa sobom kao jedinim pravim vođom, i Deng Sjaopingom, čija je rezolucija iz 1981. osudila neuspehe Maove vladavine dok su spasavali partiju.

„Rezolucija iz 1945. je potvrdila Maovo vođstvo u KPK, a rezolucija iz 1981. je bila o okretanju nove stranice od decenijskog destruktivnog haosa Kulturne revolucije koju je Mao stvorio“, rekao je Dali Jang, stručnjak za Kinu sa Univerziteta u Čikagu.

„Ovogodišnja rezolucija će biti negde između – prošlost stranke i Sijeva budućnosti“, dodao je.

Rezolucija će odrediti kako će se kineska istorija predavati, oslikavati i diktirati kontekst u kome se na Sijev autoritet i njegovu politiku gleda kao na uspeh. Dokument dolazi na stogodišnjicu osnivanja KPK i u trenutku kada se Si, kako analizira Gardijan, suočava sa određenim kritikama. Analitičari kažu da se Si nada da će učvrstiti svoje mesto u istoriji kao kineski lider koji stvara svojevrsnu epohu, kao Mao ili Deng.

Šesti plenum je poslednji veliki sastanak u petogodišnjem političkom ciklusu Kine i postavlja scenu za kongres stranke sledeće godine, gde se očekuje da će Si tražiti vanredni treći mandat na mestu lidera KPK nakon što je prethodno ukinuo ograničenja mandata.

Dnevni red sastanka je strogo poverljiv, sa saopštenjem o diskusijama i rezolucijama koje se objavljuju po njegovom završetku. Na plenumu 2016, KPK je dodelila Siju titulu „osnovnog“ vođe, stavljajući ga u rang sa Maom i Dengom, ali i naglašavajući važnost kolektivnog vođstva.

Kako odnosi Kine sa zapadom nastavljaju da se pogoršavaju, mnogi na Zapadu se sada pitaju kakva će sila Kina postati u budućnosti. Si je u julu rekao da je njegova stranka postigla svoj prvi stogodišnji cilj izgradnjom umereno prosperitetnog društva za sve i iskorenjivanjem ekstremnog siromaštva.

On je takođe obećao „ujedinjenje“ sa Tajvanom kao neizbežni i ključni deo kineskog „nacionalnog podmlađivanja“.

Kao lider, Si je vodio široke antikorupcijske akcije koje su očistile mnoge političke neprijatelje, pokrenule brutalne obračune sa manjinskim grupama.

Predstavio je svoju političku teoriju – „Misao Si Đinpinga“ – učenicima škola.

Uoči ovonedeljnog sastanka, Sinhua je bila u „preteranoj propagandi“, naglašavajući Đinpingovu ključnu ulogu u mnogim aspektima dostignuća Kine.

„Si Đinping često posećuje farme, kuće farmera, pa čak i pregleda svinjce i toalete kako bi iz prve ruke dobio informacije o tome kako ljudi žive“, stoji u jednom tvitu.

„Predsednik Si pridaje veliku važnost negovanju morala i etike u celom društvu…“, objavljeno je u drugom.

Džon Deluri, istoričar sa Univerziteta Jonsej u Seulu i koautor knjige „Bogatstvo i moć: Kineski dugi marš u 21. vek“, posebno je apostrofirao ovaj aspekt.

„Bojim se da smo preterano čitali o Si Đinpingu i tako postali žrtve kineskih propagandnih agencija“, rekao je Deluri.

„Ako koristimo rezoluciju iz 1981. kao osnovnu liniju, to je bio zajednički napor da se povuče linija između partije pod Dengom i Maove kulturne revolucije. Od tada, priča o Kini predvođenoj KPK je u velikoj meri ispunjena ekonomskim rastom i sve većom ulogom Pekinga u međunarodnim poslovima, tako da je istoriju, takoreći, lakše razrešiti. Naravno, od 1981. postojao je masakr na Tjenanmenu 1989. i masivni korupcionaški skandal iz 2012, u koji je umešan tadašnji šef partije, ali pretpostavljam da će se ti negativni konteksti potpuno izostaviti ili izbegavati koliko god je moguće“, zaključio je Delur.