Sve je više studenata koji na fakultet dolaze nepripremljeni da pročitaju celu knjigu, upozoravaju profesori sa najprestižnijih univerziteta u svetu. Ovaj fenomen, koji je sve intenzivniji u poslednjih nekoliko godina, pokazuje veliku promenu sistema vrednosti, a ne samo na manjak čitalačkih sposobnosti.
Profesor sa Univerziteta Kolumbija, za Atlantik je rekao kako njegovi studenti osećaju preplavljenost pri pomisli na čitanje više knjiga tokom jednog semestra. Njegov kolega sa Univerziteta u Virdžiniji dodaje da mladi često „imaju blokadu“ kada se suoče sa idejama koje su im teške za razumevanje. Sve to otvara pitanja o prioritetima obrazovnog sistema, ali i kulture uopšte.
Nekada je čitanje bilo osnovi alat za lični razvoj, ali danas dosta mladih smatra da je to gubljenje vremena, navodi Atlantik. Umesto toga, oni se fokusiraju na aktivnosti koje mogu da im obezbede praktične veštine i bolju pripremu za trđžište rada.
Istraživanja pokazuju da je 1971. godine samo 37% studenata smatralo finansijsku stabilnost glavnim ciljem svog obrazovanja, dok je čak 73% težilo razvoju lične filozofije života. Danas su ti procenti gotovo obrnuti – 82% studenata želi finansijski uspeh, dok samo 47% pridaje značaj ličnom razvoju.
Profesori ne krive studente za ovu promenu, već ističu da su današnji mladi preopterećeni i anksiozni, sa rasporedima krcatim obavezama. Problem dodatno pogoršava obrazovni sistem, u kojem se sve ređe obrađuju cele knjige, a učenici dolaze na fakultet s iskustvom čitanja isključivo odlomaka, pesama i članaka.
Razlog za optimizam ipak postoji. Ako su se vrednosti već jednom promenile, moguće je vratiti se i starim idealima. Međutim, odgovornost nije samo na mladima – roditelji, profesori i društvo u celini moraju mladima da odašiljaju poruke da knjige i dalje imaju nezamenjivu ulogu u ličnom i intelektualnom razvoju, zaključuje Atlantik.
Tagovi
