Sudan se trese od straha. U tih pet reči stali su izveštaji svih medija koji su u tu, strateški važnu afričku zemlju, poslali svoje izveštače i foto-reportere da napišu i fotografišu ono što bi se do sada u bilo kom drugom delu sveta lako moglo nazvati ratom, ali je u Sudanu to nažalost samo „staro normalno“.
Naoružane snage predvođene dvojicom rivalskih generala sukobile su se u subotu uveče, a prvi pucnji su kao iskra zapalili državu, naročito glavni grad Kartum, u kom se vode žestoke borbe oko palate predsedništva, ali i oko aerodroma i drugih važnih strateških tačaka. Svako navođenje broja žrtava je neozbiljna licitacija jer ti brojevi vrtoglavo rastu.
Vođa jedne od zaraćenih strana je sudanski general Abdel Fatah el Burhan, čovek čije su slike za govornicom, sa nakrivljenom beretkom na glavi, obišle svet pre četiri godine kada je svrgnut diktator Omar Hasan el Bašir. El Burhan je trebalo da bude jedan od nosilaca promene i za njegovu, ali i za druge države u tom afričkom regionu. Bio je postavljen za predsedavajućeg Saveta za suverenitet, prelaznog tela koje je trebalo da pomogne u tranziciji zemlje ka demokratiji. Međutim, kako se približavao trenutak predaje vlasti u civilne ruke, El Burhan je počeo da zateže odnose i izvršio vojni udar kojim je i preuzeo kontrolu nad polugama vlasti u Sudanu.
Neprijateljske snage El Burhana predvodi čovek koji je sa njim 2021. sklopio pakt o vojnom preuzimanju vlasti, general Muhamed Hamdan, poznatiji kao Hemeti. On je imao skroman „pedigre“ sve dok nije krvlju ispisao poglavlje u svojoj biografiji koje se odnosi na borbe u Darfuru gde su stotine hiljada ljudi izgubile život. Bio je i čovek od poverenja El Bašira pre nego što je ovaj svrgnut.
Iako su pre dve godine dvojica generala sklopila pakt, došlo je do sukoba poslednjih meseci i bilo je jasno na osnovu izveštaja eksperata iz tog dela sveta, da zemlja klizi ka sukobu, ili još direktnije ka građanskom ratu.
Zapadni zvaničnici ovakav razvoj situacije mesecima su pokušavali da spreče, nagovarajući generale da se dogovore i predaju vlast u civilne ruke. Veliku energiju su uložile zapadne diplomate jer Sudan ima veliki značaj za čitav region, ali i podelu karata na talonu međunarodnih odnosa.
Treća po veličini zemlja u Africi, Sudan sa više od 45 miliona ljudi, nalazi se na strateški veoma važnom mestu, južno od Egipta, na severoistoku Afrike. Poslednjih godina, Sudan, kao zemlja članica Arapske lige, postao je žarište u borbi za uticaj između Rusije i zapadnih sila, posebno Sjedinjenih Američkih Država.
Ruska paravojna formacija Vagner poslala je operativce u Sudan da podrže vojnu vladu pre dve godine, a Rusija ima i veliku koncesiju za eksploataciju zlata u toj zemlji. Kremlj je tražio od Sudana dozvolu da ruskim ratnim brodovima omogući pristajanje u lukama na obali Crvenog mora.
Izražavajući uznemirenost zbog borbi, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u subotu na Tviteru da je „duboko zabrinut“ zbog nasilja u Sudanu i pozvao obe strane da „odmah prekinu neprijateljstva i izbegnu dalju eskalaciju“.
U još jednoj unapred pripremljenoj, upeglanoj izjavi, zapravo je skriveno razočaranje jer američke diplomate nisu uspele u nameri da spreče sukob i demokratizuju Sudan.
Takav razvoj situacije veliki je udarac i za Ujedinjene nacije, Afričku uniju, Arapsku ligu i druge strane zvaničnike koji su se borili upravo protiv onoga što se danas dešava na ulicama jedne od najvažnijih afričkih zemalja.
Posle procesa od 18 meseci ubeđivanja, Sudan se trese od straha.
Ovaj tekst objavljen je u najnovijem broju Nedeljnika.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. APRILA ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS