„Bezbednost Izraela je nemački državni rezon“. To je rekao nemački kancelar Olaf Šolc posle Hamasovih napada na Izrael. Slične izjave su dali ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, kao i šefovi Socijaldemokrata, Demohrićana, Zelenih i Liberala, prenosi DW.
I dok se najvažniji politički akteri u Nemačkoj stavljaju na stranu Izraela, sa propalestinskih skupova stižu drukčije poruke. „Ne prihvatamo to da se na našim ulicama slave odvratni napadi na Izrael“, reagovao je kancelar Šolc. Ali, nije rekao kako namerava da ih spreči.
Nemački kancelar je prošle godine na zajedničkoj konferenciji za medije s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom zbunjeno ćutao kada je Abas optužio Izrael za „višestruki holokaust“ nad Palestincima. Kasnije se Šolc ogradio od te Abasove izjave, nazvavši je „nepodnošljivom i neprihvatljivom“.
Finansiranje terorizma?
Šta će nemačka Vlada da uradi posle velikog terorističkog napada na Izrael? Trenutno Nemačka upućuje 250 miliona evra pomoći palestinskim područjima. Ministarka za pomoć u razvoju Svenja Šulce namerava da preispita „zajednički angažman u korist palestinskih područja“. Ona kaže da ne postoji direktno finansiranje palestinskih autonomnih vlasti, i da se ni na koji način ne pomaže Hamasu, koji je i u Nemačkoj i u Evropskoj uniji zabranjen kao teroristička organizacija.
Ali, ponekad nije jednostavno da se ustanovi u čije ruke dospeva novac. Aleksander Dobrint iz redova konzervativne bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) zato zahteva da se prekinu sve isplate palestinskoj strani. Nemačko-izraelsko društvo zahteva da finansiranje budu skopčano sa jasnim uslovima. „Našim poreskim novcem ne sme da se finansira terorizam i antisemitizam“, navodi se u saopštenju predsednika tog društva Folker Bek.
U istoj dilemi su i druge države u Evropskoj uniji. Bez finansijske podrške EU institucije palestinske autonomije jedva da bi preživele.
SAD šalju vojne brodove
Iako je Evropska unija najveći finansijer, ona po moći i uticaju na bliskoistočno područje, za razliku od Vašingtona, igra sporednu ulogu. Sjedinjene Američke Države su najavile da će poslati brodove i borbene avione u region.
Američki predsednik Džozef Bajden do sada je bio na distanci prema izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu zbog sporne pravne reforme u Izraelu i odnosa prema Palestincima. Ali, napad na Izrael Bajdenu je pružio priliku da bezrezervno stane na stranu Izraela i u vojnom pogledu.
Ponovno izbijanje konflikta ugrožava dugoročne napore SAD da se stabilizuje region. U to spada i otopljavanje odnosa Izraela i Saudijske Arabije. Prve saudijske reakcije su zaista bile uzdržane. I Egipat očito ulaže napore u sprečavanje dalje eskalacije. S druge strane, za neko vreme se raspršila Bajdenova nada da će sa Iranom, koji podržava Hamas, postići novi atomski sporazum.
Skretanje pažnje sa Ukrajine
Uprkos razumevanju zapadnih zemalja za izraelski vojni odgovor, u njihovom interesu je smirivanje sukoba. Nemački kancelar Šolc je upozorio da bi se požar mogao proširiti regionom i založio se za posredovanje između Izraela i Palestinaca.
Ni Bajden ni Šolc to ne izgovaraju glasno, ali znaju da bliskoistočno nasilje skreće pažnju svetske javnosti sa Ukrajine. Upravo toga se pribojava ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Pošto ukrajinska kontraofanziva jedva napreduje, zemlje koje podržavaju Ukrajinu postaju nestrpljive. U njima se širi izvesan umor od rata.
Pre svih američki predsednik Bajden ima poteškoće da održi finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini. Ako bi sada na duže vreme američki resursi bili vezani za bliskoistočno područje, nedostajali bi u ratu u Ukrajini.
Ali, slika je još šira. Analitičarka Danijela Švarcer je na Prvom programu nemačkog javnog servisa (ARD) rekla da je fokus SAD kratkoročno na Ukrajini, ali dugoročno na Kini i indopacifičkom području. „Naravno, Sjedinjene Američke Države tačno razmatraju koliko mogu da investiraju u pojedine konflikte… Već sada se postavlja pitanje, koliko još uvek ima sredstava da se podrži Ukrajina, ako to postane duži rat“. Ona je objasnila da na neki način moraju da se između različitih sukoba uravnoteže politička pažnja, finansiranje i distribucija ratnog materijala.
Kina – opet neutralna
Zapad ponovo doživljava ono što je gorko iskusio u ukrajinskom ratu. Važne zemlje u razvoju i nove industrijske zemlje, čak i one koje za koje se misli da dele iste vrednosti sa Zapadom, nisu osudile Hamas.
Južnoafrička Republika, na primer, nije osudila ruski napad na Ukrajinu. A sada je vladajuća stranka, Afrički nacionalni kongres, izdala saopštenje u kojem je raniji aparthejd u Južnoafričkoj Republici uporedila s današnjom bliskoistočnom situacijom.
Kina takođe nije osudila Hamas, baš kao što je Peking odbio da osudi rusku agresiju na Ukrajinu.
Oglasila se i Rusija, podsećajući Evropljane i Amerikance na cilj koji oni godinama podržavaju: palestinska država bi, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bila najbolji put za rešenje konflikta. „Ne možemo se saglasiti sa onima koji kažu da bezbednosti može biti samo u borbi protiv terorizma“, rekao je on.
Taj predlog iznosi zemlja čiji je predsednik Vladimir Putin osporio Ukrajini pravo na postojanje i koji već godinu i po dana vodi nemilosrdan rat i protiv ukrajinskih civila.
