Legendarni bivši košarkaš Partizana Milenko Savović preminuo je danas u 61. godini, potvrdio je košarkaški klub Partizan na zvaničnom tviter nalogu.
Milenko Savović je rođen 1960. godine u Trebinju, gde je i preminuo.
Savović je pre oko mesec dana primljen u bolnicu nakon problema zbog korona virusa, a zvaničnih informacija o uzroku smrti još nema.
Svoju košarkašku karijeru Savović je počeo u Partizanu, u kome je proveo 12 godina i bio kapiten kluba. Nakon odlaska iz Partizana Savović je nastupao za Granadu i Vojvodinu.
Milenko Savović je bio direktor kluba kada je Partizan 1992. godine postao šampion Evrope.
Savović je sa Partizanom osvojio tri titule prvaka Jugoslavije, tri Kupa Radivoja Koraća i dva Kupa SFRJ.
Milenko Savović je nastupao i za reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu.
Malo je igrača u istoriji Partizana koji su imali takvu naklonost navijača „crno-belih“.
Navijači Partizana su mu 80-ih godina skandirali „Sveti Sava“, svojevremeno, iznenadio je sve, kada se na treningu pojavio sa ofarbanim pramenom kose (u roze), jer je želeo da prati avangardne trendove.
Bio je igračka legenda crno-belih, a kasnije i sportski direktor koji se sa ekipom 1992. popeo na tron Evrope, ipak njegova prva ljubav u životu bila je muzika.
„Trebinje je rasadnik fenomenalnih košarkaša, kao što su Danilović, Bodiroga, Radmanović… ali moj prvi izbor u životu bio je klavir. Stalno sam nagovarao roditelje da me pošalju u muzičku školu i na kraju uspeo da sednem za klavir i na najlepši način otkrijem muziku. Istinski kulturološki kamen temeljac u formiranju mojih životnih navika…“, pričao je svojevremeno Savović.
„Muzika je i danas važan deo mog slobodnog vremena. Naročito rokenrol. Čari sportske pobede okusio sam prvi put u bazenu. Bio sam republički prvak u nekoliko disciplina. Imao sam duge ruke i vršnjaci su teško uspevali da me stignu u vodi. Jednog letnjeg popodneva moj otac je okačio koš na garažu ispred zgrade u kojoj smo živeli i više nije bilo vremena za druge sportove. Sve vreme van škole provodio sam sa društvom igrajući basket. Bila je to ozbiljno iskušenje jer u Hercegovini, naročito u Trebinju, nije lako biti dominantan u uličnom basketu. Ima mnogo talentovanih klinaca koji veruju da su najbolji. Ispod tog koša u komšiluku stekao sam značajno samopouzdanje u životu“, pričao je tada Savović.
U gimnaziju (11. beogradska) je išao u školu sa Srđanom Gojkovićem Giletom, osnivačem rok benda „Elektirčni orgazam“. Bio je svedok nastajanja novog talasa Yu rok scene kada su se pojavili Šarlo Akrobata, Idoli, Električni orgazam, EKV, Disciplina kičme, itd, a sa svima njima se Savović van košarke družio u kultnom klubu „Akademija“
„Novi život u velikom gradu bio je za mene veliko iskušenje, ali nisam imao mnogo slobodnog vremena jer tada nije bilo opcije za vanredno pohađanje srednje škole. Osim za treninge i školske obaveze, našao sam vremena za otkrivanje rokenrola. Sve njih sam upoznao u novootvorenoj Akademiji, u njega je redovno svraćalo tek tridesetak ljudi. Na nekom rok koncertu u Akademiji sam upoznao lepu studentkinju Fakulteta likovnih umetnosti. Bio je to fatalan susret jer smo danas u braku“, rekao je Savović i nastavio:
„Jednom je Gile poveo Čavketa i Bananu na utakmicu u Halu sportova na Novom Beogradu. Na zagrevanju mi je prišao policajac jer mu se Gile žalio kako ne mogu da sednu u parter. Zamolio sam redare da ih puste da preskoče u parter i akrobatiku Električnog orgazma pozdravila je navijanjem cela hala. Na toj utakmici je od navijanja grobara sa bubnjevima Gile pokupio ideju za početak pesme Igra rokenrol cela Jugoslavija“, rekao je tada Savović.
