PARIZ – Deca su, držeći mame i tate za ruku, žurila preko drvoredima oivičenih promenada i pored svetlucavih fontana ka lutkarskom pozorištu u Luksemburšku baštu, popularni park u centru Pariza.
Četrdesetak malih posmatrača, uzrasta od dve do osam godina, uspentralo se u bleštavo osvetljenu salu sa crnim zidovima i sedištima od crvene kože naspram kojih se nalazila minijaturna bina. Fransis Klod Desartis (73), vlasnik pozorišta, prišao je mašući mesinganim zvonom kako bi označio početak predstave.
“Tišina!”, zacičala je četvorogodišnja devojčica stavivši prst na usne. “Stiže Ginjol!”
Desartis je kliznuo iza scene, izvukao 90 centimetara dugu drvenu lutku sa visoko podignutim obrvama, obrazima rumenim poput višanja i smeđim kaputom prebačenim preko ruke. Ginjola, brbljivog, impulsivnog lika publika je odmah prepoznala.
Ginjol pobeđuje zlikovce – danas je to francuski kuvar – i drži stranu tlačenima.
Pred Monmartrom i Ajfelovim tornjem oslikanim iza njega, Ginjol deli pravdu drugim drvenim marionetama dok deca kliču.
“Deca su potpuno zadivljena”, kaže Patris Sem (54) koja je dovela svoje unuke u Lutkarsko pozorište Luksemburg, jedno od najstarijih u Parizu. “Ovo ne možete da dobijete na iPhone-u.”
Umetnost francuskih lutkarskih pozorišta i danas okupira srca u ovoj zemlji na način na koji to smartfoni, video-igre i najnovija tehnologija nikada nisu.
Oko 600 lutkarskih kompanija radi u Francuskoj, najviše upravo u pozorišnoj formi – poznatih kao châtelets, ili mali zamkovi – u parkovima oko Pariza.
Većina njih je, kao Le Gignol de Paris, pokrenuta 1982. godine i vode ih potomci lutkara koji su prenosili svoje zanimanje s generacije na generaciju.
Desartis je jedan od njih. On je druga generacija lutkara, a posao je počeo da uči od svog oca kada je imao svega šest godina.
“Marionete su suštinski deo naše kulture”, rekao je Desartis posle predstave. “Angažuju publiku koja se povezuje sa njihovim pričama”, dodaje on i pruža ruke kako bi poboljšao cirkulaciju; tri sata je držao nekoliko lutaka teških po tri kilograma. “Ovo je zajedničko iskustvo.” Kultura lutkarstva je u Francuskoj kompleksna. Od Pepeljuge do karikatura radničke klase poput Gnafrona, siromašnog obućara, lutke u kostimima kojima se upravlja rukama, strunama ili štapovima drže publiku bilo kog uzrasta uzbuđenom. Pevaju poznate pesme, prkose autoritetima i konfrontiraju se životnim dramama u izvođenjima koja su odraz nacionalne svesti. Marionete su uvezane i u avangardu – menjaju oblik, veličinu i materijale od kojih su napravljene.
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. decembra.
Piše Kim Severson
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Alchajmer – Naučnici su na tragu da pronađu način za odlaganje Alchajmerove bolesti; jedna žena u Kolumbij imala je sve genetske predispozicije da od nje oboli, ali su njeni geni skrivali tajnu koja joj je omogućila da stupanje bolesti odloži za praktično tri decenije – mutaciju na genu APOE.
Apple TV Plus – Tehnološki gigant iz Silicijumske doline odskora je i zvanično konkurent striming platformama Netfliks i Amazon. Prvi utisci gledalaca i kritike, ipak, bili su mešoviti.
Potpuno drugačija Emili Dikinson – Apple je u ponudu serija za svoju platformu uvrstio i priču o pesnikinji koja se posmatra kao emocionalno obogaljena žena s mačkama; ipak, u novom tumačenju, Emili je buntovnica koja pravi žurke, eksperimentiše sa opijumom i ljubi se sa svojom najboljom drugaricom. Ovo je opuštena, zabavna i intrigantna Emili Dikinson.
Žene u centralnim bankama – Rodna ravnoteža u centralnim bankama, kao i drugim finansijskim institucijama poput MMF i ECB, kao i Saveznih rezervi SAD, sve više preteže u korist muškaraca. Žene su manje plaćene, a verovatnoća da će njihova istraživanja biti objavljena manja nego za muškarce. Kako da podstaknemo devojčice da se bave ekonomijom i uključimo žene u oblikovanje monetarnih politika?
Patriota rođen u inostranstvu – Rodžer Koen u novoj kolumni piše o Americi kao zemlji imigranata, onoj u kojoj se svi osećaju da tu pripadaju, i kako ga je na to podsetilo svedočenje Fione Hil u okviru istrage o opozivu predsednika Donalda Trampa koji tu Ameriku želi da pretvori u otuđenu zemlju i porekne sve što ona jeste.
Doping u Rusiji je ponovo big deal – “Postalo je očigledno da besramne lidere Rusije nije briga šta ostatak sveta misli o njihovom sistematskom varanju u sportu”, piše uredništvo Njujork tajmsa u uvodniku. Ipak, ruski lideri su uspeli da prevare samo sosptvene sportiste koji će ponovo trpeti posledice i sankcije.
“Uradi kao Frenki Pentandželo” – Da je kultni Kopolin film “Kum” promenio jezik i leksikologiju najbolje se vidi u načinu na koji i danas komuniciraju ne samo kriminalci, već i državni tužioci i pravnici. Kada vam neko da “ponudu koju ne možete da odbijete”, da “uradite kao Frenki” ili vam zapreti da ćete “spavati sa ribama”, svima je jasno na šta se misli.
“Harli-dejvidson” kao feministički simbol – Da, zver koja se proslavila kao mašina starijih, žestokih muškaraca dobila je novu simboliku zahvaljujući pop zvezdi Kejti Peri i njenom novom hitu Harleys in Hawaii. “Harli” je i za devojčice!
Broj beskućnika raste, a humanosti prema njima je sve manje – Njima su obično namenjene uvrede poput “finansijski paraziti” ili “propalice”, da ne govorimo o kamenju i suzavcima. Podignute su barijere da ih zadrže podalje od trotoara. Građani su se organizovali u grupe koje patroliraju ulicama i sklanjaju ih. Beskućnicka je sve više, i prema njima su ljudi sve suroviji.
Samoća može biti dobra; usamljenost je opasna – Naša kultura, napisala je Mikaela Marini Higs za Njujork tajms, često meša te dve stvari, ali je veoma važno razlikovati ih. Samoća nam može koristiti mentalno, emocionalno, čak i na društvenom planu. Usamljenost, međutim, može imati ekstremno negativne posledice, da čak izazove srčane bolesti i demenciju. Velika Britanija prepoznaje usamljenost kao dovoljno veliki problem da je imenovala ministra za usamljenost da se njome bavi.
Potražite i priče o novoj Airbnb ponudi i viršla-automobilima, iščezavanju pekara u ruralnoj Francuskoj, kako su posle 30 godina u Vijetnamu uočeni jelenčići, kako princ Čarls konačno preuzima kontrolu nad britanskom monarhijom, da li menjanje gena uz Crispr tehnologiju može da nam pomogne u borbi protiv infekcija, šta je istina o odnosu društvenih mreža i populizma, kako je Rodžer Federer ušao u posao sa patikama, kako zvuči pop muzika pomešana sa mržnjom, kako Severnu Irsku i dalje progone Nevolje, ali i na koji način striming revolucija menja Holivud i svet.
© 2019 The New York Times
Tagovi
