Režim Severne Koreje pojačano šalje ljude u radne logore ili čak pred streljački vod, ukoliko počine strašan „greh“ – gledaju strane filmove ili slušaju stranu muziku. Čak i frizura može doneti smrtnu presudu, piše Dojče vele.
Šestoro dece nedavno je u okovima uvedeno u severnokorejski sud i podvrgnuto strogom saslušavanju, rekao je jedan izvor iz ove zemlje za NK Njuz. Na javno suđenju su završila trojica dečaka i četiri tinejdžerke u Nampu. Sve je izgledalo površno i diletantski, a državni tužilac je detaljno obrazložio „ozbiljne zločine“ zbog kojih su izvedeni pred sud, piše DW.
Deca su osuđena na pet godina boravka u jednom od ozloglašenih kampova za prevaspitavanje u Severnoj Koreji. Mladi su, međutim, imali sreće, jer „zločini“ zbog kojih su osuđeni obično završavaju „doživotnom kaznom prevaspitavanja radom“ ili „pogubljenjem“.
A koji su to „zločini“? Deca su proglašena krivim zbog gledanja južnokorejskih filmova i televizijskih serija tokom protekle godine, ali i zato što su ih podelili školskim drugovima, prenosi NK Njuz, jedan od najcenjenijih disidentskih medija, koji zapošljava mrežu ljudi radi prikupljanja vesti iz Severne Koreje.
Strah od „zaraze“ idejama
Tokom poslednje tri godine severnokorejske vlasti drastičnije sprečavaju građane da gledaju vesti, filmove i druge programe nastale van granica ove izolovane države.
Policija je hapsi one za koje se smatra da su ošišali kosu i napravili frizure pod uticajem južnokorejskih glumaca, one koji nose odeću na način na kakav se nosi u inostranstvu, koriste sleng ili izraze uobičajene za prostor južno od demilitarizovane zone koja deli Korejsko poluostrvo.
Delajući po dojavama, tajna policija vrši racije u domovima za koje sumnja da će tamo naći DVD-ove ili USB-memorije na kojima su opasni sadržaji poput stranih filmova. Oni se u zemlju švercuju preko Kine ili ih balonima preko granice puštaju aktivisti i disidenti iz Južne Koreje.
Sila koja se primenjuje pokazuje da je Kima Džong Una prilično zabrinut jer mlađe generacije znajuu šta se dešava van zemlje. Kod mladih bi, kako se misli, s obzirom da su naoružani informacijama i dokazima o lažima njihovih vođa, mogli da rastu ogorčenost i otpor sve dok Severna Koreja ne pretrpi unutrašnji slom.
„Kim i gornji ešaloni režima jako se boje poruka i informacija izvana koje ulaze u zemlju i utiču na način na koji ljudi misle“, rekao je Tošimicu Šigemura, profesor na tokijskom univerzitetu Vaseda i autor niza knjiga i radova o dinastiji Kim.
„Oni se plaše da će mladi okrenuti leđa severnokorejskoj kulturi – što u suštini znači odanost dinastiji Kim i njihovom političkom sistemu, što bi vrlo lako moglo da bude fatalno po režim“, rekao je Šigemura za DW.
„Oni žestoko napadaju svakoga koga uhvate, jer znaju da bi ceo sistem mogao da im propadne ako se vojska ‘zarazi’ idejama spolja i ako se to proširi na stranku“, dodaje profesor.
Preživljavanje režima
Ra Džong Jil, bivši diplomata i šef južnokorejskog obaveštajnog odeljenja zaduženog za nadgledanje severnih suseda, kaže da je Pjongjang odolevao geopolitičkim, vojnim i ekonomskim pritiscima tokom poslednjih pet decenija, uključujući sankcije zbog nuklearnog oružja i raketnih programa. Stoga bi, kaže, bilo „više nego ironično“ kad bi prošverovane južnokorejske sapunice bacile režim na kolena.
„U totalitarnoj državi poput Severne Koreje, nešto tako banalno kao što je gledanje filmova i stranih programa vrlo je ozbiljna pretnja opstanku režima“, rekao je Ra. „Šta god radila njihova tajna policija, mislim da će sada biti gotovo nemoguće vratiti duha u bocu. Previše ljudi u Severnoj Koreji moglo je da nazre kakav se život vodi u ostatku sveta.“
Ra smatra da postoje paralele između onoga što se danas događa u Severnoj Koreji i raspada Sovjetskog Saveza. Dok su Sovjeti prikazivali model satelita Sputnjik, Amerikanci su prikazivali običnu kuhinju sa električnim aparatima, karakterističnu za porodicu iz srednjeg društvenog sloja. Ta kuhinja bila je moćno oružje u propagandnom ratu jer je pokazivala da drugde ljudi žive lagodnijim životom.
Reakcije severnokorejske diktature su predvidive. U martu su zvanične novine Rodong Sinmun objavile seriju članaka u kojima osuđuju „degenerisani“ način na koji se mnogi Severnokorejci oblače, govore i šminkaju. „Pitanje je hoćemo li uspeti da zaštitimo svoj nacionalni identitet od invazije svih vrsta nezdravih i perverznih ideologija i stilova života.“
U maju su supruga, sin i ćerka jednog muškarca bili prisiljeni da stoje u prvom redu dok je streljački vod u Vonsanu pucao u tog čoveka. Njegova krivica bila je navodna prodaja diskova sa južnokorejskim filmovima, dramama i muzičkim spotovima.
Članovi porodice su kolabirali dok su gledali pogubljenje, izvestio je NK Njuz, a onda su ih vojnici pokupili i uterali u vozilo. Odvezeni su u kamp za političke zatvorenike, krivi što nisu prijavili muža i oca.