„Gledao sam seriju i nisam mogao da verujem – Majkl, Majkl, i samo Majkl“: Skoti Pipen i nešto drugačija priča o Džordanu, dokumentarcu i „Poslednjem plesu“

Stigla je poruka od Majkla, nije se često javljao: ‘Šta ima brate? Pročitao sam da si ljut na mene. Voleo bih da pričamo o tome ako imaš vremena!?“

Moj raspored te večeri je bio isplaniran i znao sam da će razgovor potrajati. Odgovorio sam mu sat i po kasnije i rekao da je bolje da sutra razgovaramo.

Ovako je u svojoj biografiji „Unguarded“, čije delove prenosi „GQ Sports„, Skoti Pipen opisao situaciju koju je imao sa Džordanom nakon emitovanja dokumentarca ESPN-a „Poslednji ples“ – koji je prikazan na Netfliksu – o poslednjoj sezoni legendarnog tima Čikago Bulsa. Priča o „dinastiji“ predvođenoj Džordanom i Pipenom poslužila je milionima gledalaca šiorm sveta u početnoj fazi pandemije koronavirusa da izbliza vide kako je funkcionisao jedan od najboljih sportskih timova uopšte.

„Poslednje dve epizode ​​su emitovane 17. maja. Slično kao i u prethodnih osam, i u ovoj epizodi se veličao Majkl Džordan, dok ostali saigrači i ja nismo dobili ni približno dovoljno pohvala. Majkl je u velikoj meri zaslužan za to. Producenti su mu dali uređivačku kontrolu nad finalnim proizvodom. Bio je glavni čovek i reditelj. Bez njegove dozvole ništa nije moglo da prođe“, piše Pipen.

On sam je očekivao mnogo više. Kada mu je prvi put rečeno o dokumentarcu, više od godinu dana pre emitovanja, jedva je čekao da se uključi u projekat, znajući da će u njima biti jedinstvenih i autentičnih snimaka iz svlačionice, sa putovanja…

Pipen ističe da je njegova karijera u Bulsima, počevši od 1987. godine, bile najuspešnije poglavnje u životu.

„Dvanaest muškaraca koji su se okupili u ovkiru jednog tima, ispunjavajući snove koje smo kao deca sanjali na igralištima širom zemlje kada nam je trebala samo lopta, korpa, i naša mašta. Biti član Bulsa tokom 1990-ih značilo je biti deo nečeg magičnog. I u naše vreme, i za sva vremena. Osim što je Majkl bio odlučan da dokaže sadašnjoj generaciji obožavatelja da je bio veći od života tokom svog pika – i dalje je veći od Lebrona Džejmsa“, ističe Pipen.

On smatra da je Majkl, tako, predstavio svoju priču, a ne priču o „Poslednjem plesu“, kako je njihov trener Fil Džekson, opisao sezonu 1997–98 kada je postalo očigledno da su dvojica Džerija (vlasnik Džeri Rajnsdorf i generalni menadžer Džeri Krus) nameravali da započnu novu eru bez većeg dela ekipe, i bez obzira na eventualni uspeh na kraju sezone. Pristio se Pipen čuvene rečenice koju je Kraus preneo treneru Bulsa u jesen ’97: „Možete da imate skor 82-0 i to neće biti razlike. Ovo je poslednja sezona u kojoj si trener Bulsa.“

Pipen je istakao da mu je ESPN poslao linkove prvih osam epizoda nekoliko nedelja unapred.

„Dok sam gledao dokumentarac kod kuće u Južnoj Kaliforniji, sa svoja tri sina tinejdžera, nisam mogao da verujem svojim očima“, priseća se Pipen.

„Među scenama u prvoj epizodi: Majkl, brucoš na Univerzitetu Severne Karoline, u utakmici za titulu NCAA 1982. godine; Majkl, koga su Bulsi izabrali za trećeg 1984. iza Hakima Olajdžuvona (Hjuston) i Sema Bouvija (Portland), govori o nadi da će preokrenuti istoriju franšize; Majkl vodi Bulse do trijumfa nad Milvoki Baksima u samo svojoj trećoj utakmici“, dodaje.

I tako dalje, dok su reflektori osijavali broj 23 na Majklovim leđima.

„Čak je u drugoj epizodi, koja se neko vreme fokusirala na moje teško odrastanje i male šanse da stignem do NBA, narativ vratio na Džordana i njegovu odlučnost da pobedi. Nisam bio ništa više od rekvizita. Njegov najbolji saigrač svih vremena, kako me je nazvao. Nije mogao biti snishodljiviji ni da je hteo. Kad bolje razmislim, mogao sam da verujem svojim očima. Proveo sam dosta vremena u Majklovoj bilizini. Znao sam šta ga je nateralo. Bio sam naivan, očekivajući nešto drugačije“, napisao je Pipen.

Istakao da je svaka epizoda bila ista – Majkl na pijedestalu, njegovi saigrači sekundarni, manji.

„Poruka se nije razlikovala od one kada nas je prozvao svojom ‘sporednom glumačkom ekipom’. Iz sezone u sezonu, dobijali smo malo ili nimalo zasluga kada pobedimo, ali najveći deo kritika kada izgubimo. Majkl je mogao da šutira koliko god hoće, da ima pet izgubljenih lopti, a on je i dalje, u očima javnosti i medija bio bezgrešan“, zaključio je Pipen.

On je naglasio da mu je bilo mučno da u pedesetim godinama života po drugi put proživljava istu priču gledajući seriju.

„Ponižavanje je bilo dovoljno i prvi put“, napisao je Pipen.

Tokom narednih nekoliko nedelja, razgovarao je sa brojnim bivšim saigračima koji su se osećali nepoštovani kao i on.

„Kako se Majkl usuđuje da nas tako tretira posle svega što smo uradili za njega i njegov dragoceni brend. Majkl Džordan nikada ne bi bio Majkl Džordan bez mene, Granta, Kukoča, Paksona, Kera, Rodmana, Harpera, Armstronga, Longlija, Perdjua i Veningtona. Izvinjavam se svima koje sam izostavio“, napisao je Pipen.

On, kako je istakao, ne sugeriše da Majkl ne bi bio superzvezda u bilo kom timu.

„Samo što se oslanjao na uspeh koji smo postigli kao tim — šest titula u osam godina — da bi ga dostigao nivo slave koji nijedan drugi sportista nije imao, osim Muhameda Alija“, konstatovao je Pipen.

Da stvari budu još gore, Majkl je dobio 10 miliona dolara za svoju ulogu u doku, Pipen i saigrači nisu zaradili ni dolar. Pipen napominje da Majkl nije bio jedini bivši saigrač koji mu se javio te nedelje. Dva dana kasnije, dobio je poruku od Džona Paksona, bivšeg saigrača, kasnije generalnom menadžera franšize, koji je u međuvremenu bio i predsednik košarkaških operacija u Bulsima.

„Hej, samo želim da znaš da sam te poštovao kao saigrača. Mogu u seriji da prikažu drugačiji narativ, ali ja se oslanjam na moje iskustvo. Gledao sam kako se razvijaš u profesionalca. Ne dozvoli drugima, uključujući medije, da te definišu. Uspešan si i cenjen, a ja sam imao sreće što sam bio tvoj saigrač“, prepričao je Pipen poruku koju je dobio od Paksona.

Pipen misli da nije bilo slučajno da u razmaku od dva dana dobije poruke od Majkla i Paksona.

„Obojica su bili svesni koliko sam ljut zbog dokumentarca. Proveravali su se kako bi bili sigurni da neću praviti probleme – Bulsima, koji su i dalje plaćali Paksona kao savetnika i Džordanovom besprekornom brendu i nasleđu“, napisao je Pipen.

Pakson i Pipen se godinama nisu slagali. Pipen je 2004. godine završio košarkašku karijeru, a Pakson je osećao da je Pipen izneverio njega i franšizu. Kada je Pipen 2010. godine konačno bio na platnom spisku Bulsa, prema sopstvenom priznanju, bio je ništa drugo do maskote koju su nekoliko puta svake godine puštali na „nastupe“.

„Davao sam autograme i imao susrete sa vlasnicima sezonskih ulaznica“, prisetio se Pipen.

Konačno, početkom 2014, pomislio je Pipen, dobio je šansu da igra značajniju ulogu.

„Bulsi su me poslali da budem neka vrsta skauta na desetak utakmica na koledžu. Bio sam uzbuđen što sam bio uključen u košarkaške operacije. Nakon što sam podneo izveštaj o onome što sam video, čekao sam da mi se javi Pakson i drugi članovi organizacije, sa sledećim zadatkom. Nije bilo odgovora“, piše Pipen.

Kada su se 22. maja 2020, dan nakon što je Pakson poslao poruku, čuli , Pakson je odmah prešao na stvar.

„Nije bilo dobro kada si se vratio u Čikago. Ova organizacija te je uvek loše tretirala i mislim da to nije bilo u redu“, prepičava Pipen šta mu je Pakson rekao tokom razgovora i ističe da mu je bilo drago da da čuje kako Pakson priznaje grešku.

„Što nije značilo da sam spreman da mu oprostim. Ako je to, zaista, ono što je tražio. Za to je bilo prekasno. Rekao sam mu: ‘Džone, ali ti si dvadeset godina bio među rukovodiocima franšize. Imao si priliku da nešto promeniš, ali nisi’ Počeo je da plače. Ne znajući kako da odgovorim, čekao sam da stane. Zašto je plakao, nisam bio siguran. I iskreno, nije me bilo briga“, prepičava Pipen.