Mečevi se održavaju u tihim, malo nameštenim sobama u Moskvi. Turniri traju svakog dana, u bilo koje doba dana ili noći. A sportista ima baš raznih, i variraju u godištima i, u mnogo slučajeva, u tome koliko su zaista sportisti.
A svakog meseca, njihovi potezi vrede milione dolara.
Ovo je Ruska pro liga, opskurno, poluprofesionalno takmičenje u stonom tenisu koje je tokom prošle godine postalo najbizarniji fenomen sportskog klađenja u Americi.
„Ludo je i kad pomislim da sam zaradio na stotine dolara gledajući matorce kako pikaju pingpong u Rusiji“, kaže Šajan Ahmad (23) iz Nju Džerzija.
Dolazak ruskog stonog tenisa na kladioničarsku scenu bio je vrlo brz. Dogodilo se to na samom početku pandemije, kada su igrači želeli nešto, išta, što bi mogli da gledaju i na šta bi mogli da se klade.
Bukmejkeri i igrači uvek nekako nađu put, pa je došlo do prave eksplozije sportova kao što su beloruski hokej, fudbal u Nikaragvi i bejzbol u Južnoj Koreji. Nešto kasnije, kada su veće lige polako počele da se vraćaju, svi ovi sportovi vratili su se u mrak iz kojeg su i došli.
Svi, sem ruskog stonog tenisa, koji je i dalje vrlo često na tiketima Amerikanaca.
Mečevi mogu da se strimuju ili na nekim beting platformama ili na drugim sajtovima, mada nije to baš neki spektakl. Samo jedna kamera, postavljena u skoro praznoj sobi, tu je da uhvati akciju. Nema najava, nema komentatora, nikakvih fanfara koje prate profesionalne sportove.
Ne računajući grubu estetiku, Ruska liga pro – koja se naziva i Moskovska liga pro – ipak je savršeno strukturirana da zadovolji apetite kladilaca širom sveta.
Džej Kraučer, jedan od šefova u PointsBetu, servisu za onlajn klađenje, kaže da je stoni tenis i dalje peti po popularnosti sport na platformi, iza američkog fudbala, košarke, fudbala i tenisa.
Predstavnik lige navodi da je organizacija aktivna od 2017. i da se među igračima nalazi više od hiljadu „bivših profesionalnih sportista, poluprofesionalaca i amatera“. On je odbio da kaže koliko iznose nagrade za pobednika, navevši samo da su „dovoljne“.
Ahmad, koji radi u kompaniji Topgolf, ima sopstvenu rutinu: sa posla dolazi svake noći oko ponoći, istušira se, uskoči i krevet i počne da traži uzbudljive pingpong mečeve na koje bi stavio novac.
Na neki način, sve ovo mu je i pomalo smešno, ali je i sebe iznenadio svojim (relativnim) uspehom i informacijama koje je prikupio. Desi se da više zaradi od klađenja nego što uzme na svom redovnom poslu.
„Ljudi me pitaju ‘Alo, otkud to da znaš imena ovih igrača?'“, smeje se on. „A meni su sva ta ruska imena stalno u glavi. Znam ko je dobar, a ko ne.“
Nik Vebster, radnik u hitnoj pomoći iz Nju Hempšira, počeo je da se kladi na stoni tenis da bi se obračunao sa dosadom.
On čak ima svog omiljenog igrača, sredovečnog takmičara po imenu Aleksej Lobanov.
„Odjednom sam shvatio da navijam za Lobanova, tipa za kojeg nikad ranije nisam čuo. Sada mi je jedan od omiljenih sportista“, kaže on. „Jedino mi je krivo što ne postoji radnja u kojoj bih mogao da kupim dres sa njegovim imenom.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
