Gligorov: Srbija nazaduje već 30 godina

Srbija je 2018. godine imala privredni rast od 4,4 odsto, najviši u prethodnoj deceniji, što više govori o slaboj ekonomiji prethodnih deset nego jakoj prošle godine.

U 2019. projekcije pokazuju da će rast biti veći od 3,5 odsto koliko je prvobitno planirano.

Međutim, stručna javnost, kako domaća tako i međunarodne finansijske institucije ukazuju da su potrebne mnogo više stope rasta koje bi trajale bar deceniju.

Nasuprot tome Bečki institut za međunarodne ekonomske studije u novembarskom izveštaju tvrdi da je momentum rasta zemalja Centralne i Istočne Evrope prošao i da je vidno usporavanje.

Takođe, prema analizi ovog instituta u poslednjih pet godina od 2014. do 2018. Srbija se nažalost nalazi pri dnu i gledajući privredni rast i rast plata. Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta, u razgovoru za Danas govori o tome šta stoji iza ovog rasta od 3,5 do četiri odsto i šta su prepreke ozbiljnijem približavanju standardu Evropske unije, piše Danas.

Nakon privrednog rasta od 4,4 odsto u 2018. ove godine biće preko 3,5 odsto. Da li je srpska ekonomija na dobrom putu? Da li je to održiv rast i da li je dovoljan, Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže:

„Prošle godine (2018) značajan doprinos rastu dala je dobra poljoprivredna godina. Što se 2019. godine tiče, doprinos oko kog se vode sporovi je dala izgradnja Turskog toka. Takođe i ova poljoprivredna godina je bila veoma dobra. Ali ako se izuzmu ti privremeni efekti, privreda raste oko tri odsto godišnje.

Deluje da će tako biti i ubuduće. Može se raspravljati o tome da li mogu svake godine da se pojavljuju stvari kao što je Turski tok ili povoljna klima, ali to je malo verovatno. Kod Turskog toka, kao i kod drugih državnih investicionih projekata uvek je problem da li su oni valjano izabrani. Šta ako kojim slučajem taj gasovod nikad ne proradi? Isti je problem i sa putevima.

Kada se investira i gradi, u tom trenutku to ima efekat na rast BDP-a, neko zarađuje platu, neko ostvaruje profit. Ali da bi se ti projekti isplatili oni treba da trajno povećaju BDP, pa i poreske prihode jer to je način na koji država isplaćuje takve projekte. To, međutim, nije izvesno.

Kada izuzmemo jednokratne efekte, ostaju industrija, usluge i spoljnotrgovinski odnosi. Uvoz raste nešto brže od izvoza ove godine i ima negativan doprinos rastu BDP-a.

Industrija ove godine ne pokazuje naročito veliki rast. Ostaje sektor usluga koji se podstiče time što je devizni kurs duže vreme fiksiran.

Takav kurs podstiče i razmenljive i nerazmenljive usluge. Recimo, podstiče trošenje turista u Srbiji. Drugim rečima, s jedne strane imate potencijalnu stopu rasta od oko tri odsto sa malom verovatnoćom da se ubrza, a s druge strane jednokratne promene koje u jednoj godini daju doprinos, ali sledeće utiču na smanjenje rasta“.

Svetska banka je nedavno predstavila izveštaj kojim pokazuje kako Srbija može da ostvari dugoročne godišnje stope rasta od sedam odsto. O tome Gligorov kaže: „Uvek možete da kažete zašto neka privreda ne raste sedam ili osam ili zašto da ne – 10 odsto. Ali ako ste zemlja zaostala u razvoju, a Srbija jeste pošto 30 godina nazaduje, neko izračuna kojom brzinom biste mogli da stignete neku sličnu zemlju, kao na primer Austriju. Možete vi da imate i takve stope rasta, ali to se događa u modelu ili jednačini, a u stvarnosti gotovo nikad.

Srbija bi verovatno mogla sa valjanom privrednom politikom do potencijalnog rasta BDP-a od četiri odsto i to bazirano na ulaganju u kapital i obrazovanje, odnosno povećanju produktivnosti radne snage“.