Jaz između bogatih i siromašnih se širi, a 60 odsto ljudi u svetu je osiromašilo – što je jednako skoro pet milijardi ljudi, podaci su koje je objavio Oksfam, konfederacija nevladinih organizacija fokusiranih na ublažavanje globalnog siromaštva.
Između 2019. i 2020. globalna nejednakost je rasla brže nego bilo kada od Drugog svetskog rata. Najbogatijih 10 odsto svetske populacije trenutno uzima 52 odsto globalnog prihoda, dok najsiromašnija polovina stanovništva zarađuje 8,5 odsto, izveštava Gardijan.
U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu i predsedniku Svetske banke Ajaju Bangi potpisnici iz 67 zemalja pozivaju ta dva tela da učine više i preokrenu najoštrije povećanje globalne nejednakosti od 1945. godine. Među potpisnicima su bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun, bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark i ekonomisti Džajati Goš, Džozef Stiglic i Toma Piketi, objavili su svetski mediji.
Stiven Pinker, psiholingvista sa Univerziteta Harvard, navodi da je broj članaka u Njujork tajmsu u kojima se pominje reč „nejednakost“ porastao deset puta između 2009. i 2016. godine. Taj trend nije samo karakteristika Njujork tajmsa. Prema Google Books Ngram Viewer, upotreba reči „nejednakost“ u štampanim izvorima dramatično je porasla: 1975. činila je 0,0006459 procenata, 1995. bile je 0,0009464 odsto a već 2005. godine raste na 0,0012890 odsto, 2015. na 0015355 odsto a 2019. dostigla je 0,0016649 odsto.
Sudeći po pojedinim ekonomskim ekspertima (Piketi, Stiglic), međunarodnim organizacijama (UN, Oxfam) i medijima (naročito sa američke istočne obale), nejednakost prihoda između uskog sloja bogatih i većine siromašnih stanovnika postaje sve veća i nameće se kao najteži problem planete Zemlje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
