Italija je zvanično potonula u recesiju, a Evropa je doživela potpuni ekonomski zastoj, što je dovelo do sveopšte strepnje da je čitav svet na ivici značajnog usporavanja.
Nezavidni učinci italijanske ekonomije o kojima su zvanične agencije za statistiku izvestile 31. januara, po svoj prilici zaoštriće odnose između Evropske komisije i italijanske populističke vlade koja je već upregla politike potrošnje koje su u najmanju ruku neodgovorne. Kao da se kontinent već ne bori sa Bregzitom.
U isto vreme, kineska ekonomija usporava, delom zbog trgovinskog rata koji vodi američki predsednik Donald Tramp. Izveštaji statističkih agencija pokazali su koliko su isprepletene Kina i Evropa postale i koliko je evrozona zbog toga ranjiva.
Javni dug Italije je jedan od najvećih u svetu. Produžena recesija doprinela bi riziku od hronične recesije sa globalnim reperkusijama.
Evropska centralna banka u prošlosti je već pritrčavala u pomoć Evropi, Italiji naročito, ali ona sada ima manje prostora za reagovanje. Banka sada smanjuje kupovinu vladinih obveznica.
„Imamo slabiji ekonomski momenat, a u isto vreme Evropska centralna banka napušta tržište“, kaže Katarina Utermol, ekonomistkinja nemačke osiguravajuće kuće Allianz. „To znači da je sve manje mesta za greške.“
Đuzepe Konte, italijanski premijer, teško da je ubedio evropske partnere kada je rekao da ekonomska situacija u zemlji nema nikakve veze sa njegovom vladom.
„Nisam zabrinut“, rekao je Konte, nazvavši recesiju „privremenom“ i okrivivši carinski rat između Amerike i Kine koji je naneo štetu glavnom trgovinskom partneru Italije, Nemačkoj, a iz kojeg ćemo „svi izaći kao gubitnici“.
Italijanska ekonomija zabeležila je pad od 0,2 odsto u četvrtom kvartalu 2018. godine u poređenju sa trećim kvartalom, prema podacima italijanske agencije za statistiku Istat. To je već drugi kvartal zaredom u kojem se beleži pad, a ovo je treća recesija u Italiji od 2008. godine.
Rast u evrozoni u četvrtom kvartalu iznosio je 0,2 odsto u odnosu na treći kvartal, prema statističkoj agenciji EU. Stopa rasta ista je kao i u prethodnom kvartalu, a tako mala kakva je, mogla je biti i gora da nije bilo Španije i Francuske. Španska ekonomija zabeležila je neočekivani rast od 0,7 odsto u poslednjem kvartalu, a u Francuskoj čija se vlada bori sa masovnim javnim protestima rast je iznosio 0,3 odsto.
Ekonomisti su saglasni sa Konteom u jednoj stvari: nevolja u kojoj se nalazi Kina odražava se na Evropu.
Tokom poslednje decenije, Evropa je profitirala kada je Kina isforsirala modernizaciju svoje infrastrukture. Kina je jednako važan kupac nemačke mašinerije poput kranova, tekstilnih mašina i druge opreme kao i SAD.
„To je naše najveće tržište“, navodi Ralf Vajkers, glavni ekonomista u Udruženju industrija mehaničkog inženjeringa koje zastupa nemačke proizvođače mašina. „I dalje beležimo rast, ali situacija se definitivno pogoršala.“
Oni koji kritikuju italijansku vladu krive ekonomsku politiku zemlje za loš učinak. Ekonomisti smatraju da je populistički savez zasejao nesigurnost, što je dovelo do toga da Italijani u globalu manje troše. Pad u prihodima od trošenja konzumenata veliki je krivac za pad ekonomije.
Nakon dugotrajne borbe sa Briselom tokom protekle godine, italijanska vlada povećala je budžet za socijalne programe i penzije. Vlada je uveravala Evropu da će rast biti i viši od očekivanog, iako je blokirala infrastrukturne projekte koji bi mogli da stimulišu rast.
Italijanska vlada nije gubila vreme da svali krivicu na svoje prethodnike.
„Današnji podaci Istata pokazuju fundamentalnu stvar, da su nas oni koji su bili u vladi pre nas lagali“, rekao je Luiđi di Majo, ministar za ekonomski razvoj. „Nikada nas nisu izbavili iz krize.“
On je predvideo da će vladine inicijative doprineti smanjenju stope nezaposlenosti.
Konte je jednako optimističan. „Moramo da se usredsredimo na oživljavanje naše ekonomije i to će se sigurno dogoditi u 2019“, rekao je on.
© 2019 The New York Times
Tagovi
