Društveni mir u Srbiji u 2019. godini kvare lošiji odnosi sa susednim državama i unutrašnji utisak više stope kriminaliteta, zbog čega je naša država zauzela 50. mesto od 163 države na listi Globalnog indeksa mira.
Ovo istraživanje sproveo je Institut za ekonomiju i mir na osnovu najvažnijih indikatora kao što su nivo militantnosti države, društvena sigurnost i bezbednost i unutrašnji i međunarodni konflikti, prenosi Danas.
Prema ovim pokazateljima, Srbija, koja je među bolje rangiranim državama po većini kriterijuma, ostvarila je napredak od pet mesta na ukupnoj listi u odnosu na prethodnu godinu. Od zemalja u regionu najveći skok ostvarila je Severna Makedonija – za 23 mesta.
U odnosu na države regiona prema stopama društvenog mira Srbija zauzima srednje pozicije – bolje je rangirana od Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, a lošije od Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske.
Osim percepcije prisutnog kriminaliteta i lošijih odnosa sa susedima u Srbiji je problematično i poverenje u službe bezbednosti i policiju a mir narušava i dostupnost oružja. S druge strane, dobre ocene smo dobili za stopu ubistava, politički teror, uvoz i izvoz oružja, manju mogućnost za terorističke napade, unutrašnje konflikte i odsustvo širenja vojske i naoružanja.
Globalne pozicije pokazuju da je svet ove godine postao neznatno mirnije mesto, ali poboljšanje postoji, za razliku od prethodnih nekoliko godina. Najmirnija zemlja na svetu i dalje je Island, koji tu titulu nosi od 2018. godine. Na vrhu mu se pridružuju i Novi Zeland, Australija, Portugal i Danska.
Što je najgorih tiče – najmanje mira i ima u Avganistanu, koji tu nezavidnu poziciju ove godine preuzima od Sirije, ostavljajući nju na pretposlednjem mestu. Nedostatak društvenog mira najviše pogađa i Južni Sudan, Jemen i Irak. Loša mirovna situacija zabeležena je i u Rusiji, koja je rangirana na 154. mesto, Ukrajini koja je na 150. mestu, i Turskoj koja zauzima 152. poziciju.
Ipak, analiza Instituta za ekonomiju i mir zaključuje da je svet mnogo opasnije mesto nego što je to bio pre nekoliko decenija, sa više bezbednosnih rizika, terorističkim aktivnostima, a tome su doprineli i pojačavanje konflikta na Srednjem Istoku i i regionalne tenzije u Istočnoj Evropi i Severoistočnoj Aziji.