Džejn Madel, pedijatrijski konsultant za audiologiju i patolog govornog jezika, želi da svaki roditelj sa detetom koje je rođeno oštećenog sluha zna da je sada moguće da ta deca nauče da slušaju i govore kao da im je sluh normalan.
„Deca kod koje je identifikovan gubitak sluha na rođenju i opremljena tehnologijom u prvim nedeljama života, toliko dobro se uklapaju sa svima ostalima da ljudi ne znaju da su mnoga od njih gluva“, rekla je ona.
Sa odgovarajućim slušnim aparatima i obukom dece i njihovih staratelja u predškolskom uzrastu, čak i ona rođena gluva „imaće sposobnost da idu u školu sa svojim vršnjacima“, kaže dr Džejn Madel iz Njujorka. „Osamdeset pet posto te dece uspešno ide u obične škole. Roditelji moraju da znaju da njihova deca imaju mogućnost da slušaju i govore.“
Odlučna da ova poruka stigne do svih čija deca ne čuju normalno, doktorka Madel i Iren Tejlor Brodski su snimile dokumentarac „The Listening Project“ kako bi pokazale mogućnosti slušnih aparata i auditorne obuke. Među „zvezdama“ filma koje su sve odrasle gluve ili oštećenog sluha su dr Elizabet Bonagura, ginekolog akušer i hirurg; Džejk Spinovic, muzičar; Džoana Lipert, socijalna radnica, i Ejmi Polik, psiholog. Svi su počeli sa slušnim aparatima koji su im pomogli da nauče da govore i razumeju govorni jezik.
Sada svi imaju ušne implante koji su, kaže Džoana Lipert, njoj „revolucionalizovali svet“ kada je sa 11 godina dobila implant u Medicinskom centru Njujorškog univerziteta.
„Odjednom sam dok sam igrala fudbal čula šta moji saigrači govore“, rekla je Lipertova, koja sada ima 33 godine. „Moja majka je zaplakala kada sam čula cvrčka u kući.“
Ejmi Polik (43) gluva je od rođenja. Živi u Vašingtonu sa suprugom i dvoje dece koja normalno čuju. Njeni gluvi roditelji, odlučni da ona nauči da govori, nabavili su joj slušni aparat kada je imala šest meseci i godinama su je vodili na auditornu terapiju. Polikova je bila na fakultetu gde je istraživala vokalizaciju primata kada je dobila implant.
„Što ranije dobijete implant, uspešniji ste jer što više auditornog imputa vaš mozak dobije u najranijem dobu, uspešnije razvijate auditorne veštine“, rekla je ona.
Spinovic, 27-godišnji gitarista iz San Franciska, rođen je teško oštećenog sluha i koristio je slušna pomagala do svoje 15. godine kada više nisu pomagala jer je potpuno izgubio sluh.
Kada je dobio implant, kaže, počeo je da sluša muziku – sve vrste muzike – i pokušavao da nadoknadi propušteno. Svirao je u bendovima u srednjoj školi i na koledžu i sada radi na Jutjubu.
Poruka Spinovica roditeljima dece sa oštećenim sluhom je: „Svet sa zvukom je bolje mesto, pa ako možete da ga imate, iskoristite ga.“
Implanti za ušnu školjku premošćuju nefunkcionalne ćelije auditornog sistema i zvuk emituju direktno do auditornog nerva koji onda mozak procesuira. Implanti se mogu ugraditi bebama pre nego što progovore. Nacionalni institut za gluvoću i druge komunikacione poremećaje navodi da deca sa oštećenim sluhom koja dobiju implante pre nego što napune 18 meseci „razvijaju jezičke sposobnosti isto kao i deca sa normalnim sluhom“.
Kao što dr Bonagura kaže u dokumentarcu: „Sposobnost da se bebama ugrade implanti je neverovatna. One odrastaju sa zvukom, odrastaju slušajući sve. Zvuk je dar – smeh, glasovi, priroda. Kako to nekome da oduzmete?“
Pa ipak, mnogi gluvi se opiru tehnologiji i insistiraju da deca sa teškim oštećenjem sluha uče samo glasovni jezik. Oni odbacuju ideju da se gluvoća može ispraviti.
Doktorka Madel ukazuje na to da svega 0,1% populacije zna glasovni jezik a 95% gluve dece ima roditelje koji normalno čuju.
„Gluvoća danas nije ista kao pre 20 godina“, kaže Džejn Madel. „Tehnologija je toliko napredovala da će bukvalno svako dete sa gubitkom sluha moći da čuje uz pomoć pravih sprava – slušnih aparata i implanta.“
Tagovi
