„Godina je 1989, ništa više nije isto. I Gaga Nikolić više nije Flojd nego Urke…“

Godina je 1989, već nema one romantike iz “Nacionalne klase”. Vreme se menja. Ne oseća se rat, ali neki kriminalci stižu u grad, ne da stižu, bilo ih je i ranije, ali sada stižu u centar pažnje. I Gaga Nikolić više nije Flojd nego Urke, glavni heroj filma “Poslednji krug u Monci”. Ali Dragan je i ovde pojedinac nasuprot sistemu. Iako su i pojedinac i sistem u kriminogenoj zoni. Ali Draganov Urke je kriminalac romantik. Iz onih floskula o “poštenom kriminalcu” koji poštuje kodekse i pravila?! To je ta srpska romantika. I Prele kao scenarista filma i Gaga kao glavni junak. Prele i Dragan su privatno drugari. Muzika je Oliver Mandić koji sa Preletom ide na ratište. Sve je uvezano pomalo i svako sa svakim. Film “Poslednji krug u Monci” se reklamirao kao film o momcima sa kaldrme a posle je stigao asfalt. Dakle krimosi romantici kao poslednji Mohikanci. Čak i Urke sluša Hendriksa. Urke je večiti pobunjenik, nezadovoljan sistemom i ljudima koji ga okružuju, želi da uspostavi put sopstvene pravde.

Draganu Jeličiću je Gaga Nikolić odredio profesiju, tačnije prve mesece u karijeri u profesionalnoj kinematografiji.

„Kada sam ulazio u profesionalnu kinematografiju, prvi projekat koji je moja nova kuća ‘Beograd film’ realizovala kao producent bio je ‘Poslednji krug u Monci’ vremešnog debitanta Ace Boškovića i scenariste Dušana Prelevića. Direktor filma bio je moj kolega Miloš Paramentić, bivši ‘Kvisko’, a budući uspešni direktor FEST-a; i mada je čitav film nastao kao trenutni hir ekipe iz ‘Cvetića’, rezultat je bio mnogo više od toga. Jedan od retkih urbanih kultnih filmova, istovremeno poslednja posveta zemlji koja je već prestajala da postoji, ali i stidljivi nagoveštaj kako bi Srbija izgledala tokom devedesetih da su ‘šmekeri’ došli na vlast, kako u politici, tako i u podzemlju, odnosno da je pobedio Urke, a ne Stevan.”

I to nije bio jedini profesionalni susret Dragana i Dragana (Jeličića i Nikolića)

“Prošle su i te devedesete, ratovi, nemaština, godine koje su pojeli skakavci, ja sam menjao zemlje i firme, a Gaga je ostao i radio ono što najbolje ume. Novi milenijum je doneo velike promene, scenu su preuzeli demokratija, tranzicija i transparentnost. Džimi Barka, Stevan, Urke, pa čak i Flojd, bili su relikti prošlosti, a u jednom kratkom razdoblju ‘bolje budućnosti’, tamo negde 2002, Hadži Zamfir je uspeo da uda svoju ćerku Zone, ne samo za Maneta već i za pola Srbije. U tom trenutku vodio sam ‘Tuck’, firmu koja je rekordnih 1.200.000 gledalaca ‘Zone Zamfirove’ ostvarila, između ostalog, izvlačeći ljude na traktorima u osam ujutro u svojevrsne ‘drive-in’ zadružne njive. Nekoliko meseci potom premijer je ubijen, ‘bolja budućnost’ je zaustavljena, a Gaga se vratio u ‘lepšu prošlost’ i nastavio da ‘pljačka Treći rajh”, kaže Jeličić.

I u svom finišu osvrta na Gagu on mi je rekao:

„Gledajući ponovo filmove ‘Kad budem mrtav i beo’ (1967), ‘Nacionalna klasa’ (1979) i ‘Poslednji krug u Monci’ (1989), shvatio sam istinu koja mi je godinama bila pred očima: postoje kultni glumci poput Hamfrija Bogarta ili Cice Perovića, postoje generacijske ikone poput Džejmsa Dina ili Aleksandra Gavrića, postoje neprikosnovene veličine poput Spensera Trejsija ili Ljube Tadića, ali postoji i Gaga Nikolić, koji je bio sve to pa i nešto više: generacijska ikona svih generacija. Iako je snimio desetak puta manje filmova nego Bata ili Smoki, on je nešto poput Velvet Undergrounda u poređenju sa Stonesima. Svako ko je video neke od tih filmova, poželeo je da se bavi filmom. A o Draganu iz ‘Buba u glavi’, pevaču iz ‘Ko to tamo peva’, Popaju iz ‘Balkan ekspresa’ i Pavlu Isakoviću iz ‘Seoba’ nekom drugom prilikom.“

*Odlomak iz hit knjige koja se dobija na poklon uz Nedeljnik

***

Nedeljnik i u novom broju od 15. oktobra donosi čak dva poklona – Knjiga iz nove poklon edicije “Veliki glumci: četvorica veličanstvenih” i Mond diplomatik na srpkom jeziku.

Napravi svoju kolekciju

Svi čitaoci Nedeljnika od 15. oktobra na poklon dobijaju hit knjigu o Gagi Nikoliću, a u narednim brojevima ćete moći da čitate nepoznate priče iz života Bate Stojkovića, Zorana Radmilovića.