Tačno toliko je ostalo do kraja produžetka. Na semaforu je pisalo 104:57 kada je Ljorente primio loptu. Trebalo je da se ode na pauzu između dva produžetka, gde se očekivalo da će Klop da presabere ekipu i iskoristi pun Enfild da u poslednjih 15 minuta izbori plasman u četvrtfinale Lige šampiona. Liverpul je zgromio Atletiko u tih 104 minuta i 57 sekundi.
Tog je dana, 11. marta 2020. godine Liverpul imao sve – igrao je najbolji fudbal na svetu, imao je 30 godina čekanu šampionsku titulu u rukama i nikada, čak ni kada je bio umoran, čak i kada je gubio, tim nije izgledao gubitnički.
Bilo je 22:22 – sve se poklopilo – kada je izgledalo da će Liverpul na suv kvalitet sve to rešiti.
A onda se Ljorente, tri sekunde pred kraj, okrenuo i pogodio. Igrači Atletika su se zaleteli ka njemu, a Simeone se okrenuo ka svojim navijačima i raširio ruke. Znao je da više ni Klop neće moći da presabere ekipu i da ni pun Enfild neće biti dovoljan za preokret.
Tri sekunde kasnije, Liverpul nema ništa, osim četvrtfinala Lige šampiona.
Toliko je trajala prethodna godina, između dva 11. marta. Tri sekunde. Istog dana kada je Atletiko Madrid golom Morate zapečatio Liverpulovu sudbinu – da, pao je i taj gol, u nadoknadi drugog produžetka – Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju. Godinu dana kasnije, naslovna strana novog Nedeljnika oslikava kako je izgledalo odbrojavanje vremena koje je prošlo.
U Liverpulovom slučaju, svih 365 recki, udarene su za one Ljorenteove tri sekunde.
Klub je na dugu pauzu bez fudbala otišao u lošem raspoloženju, uz bojazan da li će uopšte sezona biti priznata, bez četvrtfinala Lige šampiona, u strahu od svega i svakog. I kada je posle tokom leta podignut pehar, delovalo je da se Redsima njihova stara poznanica, Nesreća, nije osvetila. Tek sada je jasno da zapravo jeste.
Po povratku na teren, da završi prethodnu sezonu, Klopov tim je izgledao nezainteresovano. Na početku ove sezone započete nizom povreda izgledalo je da se previše samosažaljevaju. Sada, nakon šest vezanih poraza na Enfildu, što se nije dogodilo nikada u istoriji, izgledaju užasno.
I zbog toga sinoćna pobeda protiv Lajpciga nije važna.
Liverpul ima sve ono za čim je patio prošlog 11. marta – u top 8 je Lige šampiona – a nema ništa od onoga što je tada imao i upravo to liči na sve životne priče ove pandemije.
Ono što smo nekada priželjkivali živeći normalno, sada smo dobili u surovoj verziiji – i mir i tišinu i malo manje poziva na kafu i večeru kod prijatelja i malo više vremena za razmišljanje o životu – a sve ostalo smo izgubili. I neke drage ljude i neke drage navike.
Zato je Liverpul, samo crvenim podvučen primer onoga što nam se svima dogodilo za ovih godinu dana.
Emocionalni prekoret koji se navijačima ovog kluba dogodio u ovoj „izgubljenoj godini“, a koji raduje mnoge druge, kao da je slučajno, tokom obrade zvuka, ispao iz one Balaševićeve pesme o tužnim ljubavima.
Tamo profesora Lukića ostavi žena i ode sa Drugim, a on uči decu ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam, pa na kraju odvede Anđeliju Prokić koja je godinama čekala da joj neko otplati kredit i napravi klinca, a njen se muž Bane opijao i nije ga bilo briga. Onaj kog smo u prvoj strofi žalili, u poslednjoj nas je strofi iznenadio, a oni kao Bane, tužni i prazni, koji su mislili da nešto imaju i nisu to dovoljno cenili, na kraju ostaju sami.
Priča o Liverpulu i ovoj godini koja je prošla za tri sekunde Ljorenteovog okreta, šuta i osmeha, zapravo je samo jedna neotpevana strofa. Tim koji je 30 godina čekao na titulu, prvo je igrao najbolji fudbal na svetu, pa je osvojio Ligu šampiona, pa sa 98 bodova nije osvojio titulu, pa je onda bio još bolji i išao ka tituli, pa je izbila pandemija, pa je delovalo da ništa neće biti u redu, pa je onda posle delovalo da će ipak sve biti u redu, da na kraju ipak, zaista ništa ne bi bilo u redu.
Od povratka sa korona pauze o Bajernu se sa podrazumevanjem priča kao o najboljem timu na svetu, Simeoneov Atletiko je naučio onda na Enfildu da ipak može da pobedi svakog pa sada grabi ka tituli, a Liverpul je kao komšija Bane, pronašao oproštajno pismo od titule i onesvestio se.
„O kako tužnih ljubavi ima, setim se ponekad“, rekao je i Klop sebi kad je pobedio Lajpcig sinoć.
Tagovi
