Godina prođe, sat na Geneksu poče da radi: Šta je u Zapadnu kapiju Beograda uloženo od kada je prodata

Usnime je oni koji u grad dolaze autoputem Beograd-Zagreb. Po masivnim betonskim zidovima i zbijenim prozorima, ostala je fascinantna fanovima socijalističke arhitekture. Zapadna kapija Beograda. Na njoj su prostrane reklame, i sat, koji posle 13 godina ponovo radi.

Da je sat popravljen, obznanjeno je ovog januara, onda kada se nasmejani beogradski gradonačelnik slikao ispred tog velikog solitera, sa nadvožnjaka autoputa. A ono crveno (sat) blistalo je kroz beogradski smog.

Sa dve betonske kule, na 35 spratova, povezane mostovnom strukturom i tornjem koji je zamišljen kao restoran, Geneks kula je bila sedište najuspešnije jugoslovenske firme „Generaleksport“.

Propadanjem firme, i sama zgrada je počela da propada, pa je jedna kula ostala stambena, dok je druga ostala samo senka i spomenik onom vremenu.

Danas Geneks, onim što je u ulazu poslovne zgrade ostalo – braon pločicama, polukružnom garniturom na štrafte, okruglim belim svetiljkama i starim, visokim biljkama, dugačkih listova, koje podsećaju na one u javnim preduzećima, „govori“ nostalgično o jugoslovenskom vremenu i o onome čemu je bila namenjena.

Zamišljena je, dakle, da bude simbol razvoja i prosperiteta grada, ali i cele zemlje.

Posle niza govorkanja o tome kako zgrada propada, i o tome da bi „pametno bilo da se tamo usele pojedine državne institucije i organi“, ili da bi „mogla da se pretvori u studentski dom“, na red je došla stvarna prodaja Geneksa.

„Ko ste vi da krčmite šta vam padne na pamet“, bile su reči koje su na trenutak prekinule licitaciju. Ekološki aktivista i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, uspeo je na trenutak da prekine nadmetanje sedam potencijalnih kupaca.

Dakle, posle trećeg pokušaja, kula Geneks je pre godinu dana prodata za 2,4 milijarde dinara.

Kupac je bila firma „Eureka bar“, koja se bavi pripremom i posluživanjem pića, čiji je vlasnik Aleksandar Kajmaković.

Novi vlasnik kupio poslovni deo Geneks kule, koja se sastoji od 28 posebnih delova površine 14.943 kvadrata, zatim poslovni prostor od 27. do 37. sprata površine 1.450,39 kvadrata, kao i poslovni i garažni prostori površine u osnovi 9.023 kvadrata i deset garaža od 6.445 kvadrata.

Međutim, danas, godinu dana kasnije, u čuveni soliter se ništa nije ulagalo.

„U Geneks kulu nije uložen nijedan dinar za dve decenije. Tako je i sada sa novim vlasnikom. Sve je ostalo isto kao i pre prodaje kule, ništa se nije radilo, niti je neko dolazio“, rekao je Božidar Stavrić, predsednik Skupštine stanara stambene kule, a preneo magazin Forbes.

Tako je ova građevina koju je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović, i koja je 2021. godine proglašena kulturnim dobrom, ostala da propada. Za izuzetak se može uzeti mala intervencija Grada Beograda i nadležnog komunalnog preduzeća, na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića.

„Možda mlađim generacijama ovaj sat ništa ne znači, ali mojoj generaciji i starijima budi sećanja. Kada bismo dolazili u Beograd, znak da smo ušli u naš grad bilo bi da na njemu vidimo koliko je sati, stepeni i koji je dan“, rekao je tim povodom Šapić.