Fudbal nam se kruni0 iz godine u godinu, propadao stigao do dana kada oni koji ga vode nemaju ni reč da kažu u svoju odbranu.
“A” tim ni iz treće evropske lige nije mogao na EURO 2020, ostale selekcije su poražene u velikoj većini već na startu kvalifikacija, sve se potpuno raspalo.
Nije problem što ne ide, što su rezultati očajni. Problem je što se sve raspalo i što više niko ne veruje da nešto uskoro može da se promeni.
Stvarnost je surova, jer smo definitivno treća evropska klasa. Nekad “evropski Brazil”, danas tim koji ne predstavlja baš ništa bitno.
Zanosimo se da nešto vredimo, a od 1990. imamo samo jednu veliku pobedu reprezentacije – nad Nemcima pre malo više od decenije
Tim koji nema nikakav pečat, tim koji nema dušu, selekcija koja minimum 24 godine neće igrati na Evropskom prvenstvu. A igraće skoro svi, jer je UEFA otvorila vrata za čak 24 nacionalna tima. Pa će igrati i Makedonija, ali ne i srpski fudbalaki liliputanci. Mi ćemo čekati ko zna još koliko, rame uz rame sa San Marinom, Andorom, Lihtenštajnom…
Ali njih ne boli kao nas. Oni se ne zanose, oni bar znaju gde su i ko su. Ne zanose se kao mi, ne žive u lažnim nadama. Nemaju “asove” kao mi. A ni stručnjake koji su posle kraha sa Škotima požurili da kao papagaji vrte istu ploču – FSS nike kriv, on je sve obezbedio igračima.
A – nije. Tomislav Karadžić, prethodnik Slaviše Kokeze, oterao ja Radomira Antića, čoveka koji je naciji vratio veru u fudbal. Sa njim na klupi Srbi su ponosno išli na stadion, pa su ga Tole i njegova mašinerija brže bolje oterali. Smetao im je uspeh, smetalo im je što se ništa nisu pitali. A navikli su da sastavljaju spiskove, da odlučuju bukvalno o svemu. Kod pokojnog Antića to im je bilo zabranjeno.
Slavoljuba Muslina oterali su jer na SP u Rusiju nije hteo da vodi tim koji su mu doneli na papiru. Čovek je imao stav i morao je da plati kao i Antić – smenom.
I posle obe promene fudbal nam je tonuo sve niže. Čim je sklonjen Antić, čak nam je i Estonija držala fudbalsko predavanje (1:3 u Humskoj). Kasnije smo gubili u Makedoniji, Jermenija je bila nepobediva, mrežu su umeli da nam napune Česi (4:1) i Ukrajinci (5:0).
I uvek su svi bili krivi osim onih koji vode fudbal. Oni su nedodirljivi, oni nikad ne preuzimaju odgovornost. Oni biraju selektore svih uzrasta, nekima sastavljaju tim, ali nikad nisu ni pomislili da se odreknu položaja. Nije im bitno što su nam ogadili fudbal.
Srbija je 2020. odigrala sedam utakmica i nije pobedila posle 90 minuta nikog. Onaj trijumf nad Norveškom posle produżetaka prosut je u presudnoj bici sa Škotskom.
Od one čuvene pobede nad Špancima 1990. na SP u Italiji (Piksijeve majstorije) u sledećih 30 godina imamo samo jednu veliku pobedu pošto je Milan Jovanović srušio nemačku mašinu na SP 2010.
Hej, tri decenije!
I ko zna dokle ćemo biti u mraku. Dok nam fudbal vode karadžići i kokeze, dok nam je fudbal u svim ligama pun nameštenih utakmica, živećemo u mraku. I pričaćemo bajke o talenovanosti, obećavati da ćemo sigurno na sledeće Evropsko prvenstvo.
A iz fudbalakog mraka još dugo mrdnuti nećemo…
Tagovi
