U kontinuumu vremena i prostora, niko još nije uspeo da pronađe način kojim će, čak i da putuje kroz vreme, uspeti da zaustavi starenje. Možda je to u svemiru moguće; možda je pak za neke stručnije to samo kretanje energije koja se menja od početne tačke iz koje polazi; za nas na planeti to je, malo depresivno, postepeno vraćanje u prah. Čak ni kod Bendžamina Batona ne može da prođe bez starosti, makar na početku.
Ali starenje ne mora da bude samo protok godina, postepeno opadanje fizičkih i mentalnih sposobnosti, niti ono što su nam kultura ili sećanje nametnuli.
Zadržati „mentalnu oštrinu“ u starosti za mnoge je prioritet. Pad pamćenja i sposobnosti mogu da izazovu strah i nesigurnost, koji nisu baš dobri saveznici. Ipak, kognitivno starenje je prirodan proces koji može imati pozitivne i negativne efekte na mentalne funkcije kod starijih osoba. Kako je sve više starih i kako se životni vek sve više produžava, ovo je sve važnije pitanje.
Za one koji pređu sedmu ili osmu deceniju kaže se da imaju „ozbiljne godine“. Rizik od demencije, od bolesti koje mogu ozbiljno da onesposobe, pa i smrti, raste sa svakom decenijom života. Ipak, oni koji su u tim godinama aktivni, angažovani i imaju osećaj svrhe mogu da ostanu produktivni i zdravi do samog kraja – to je zaključak deset neurologa, gerijatara i stručnjaka za starenje u velikoj analizi NY Timesa. Mudrost i iskustvo su faktori koje treba uzeti u obzir, takođe.
Njihova analiza ticala se pre svega godina i 80. rođendana američkog predsednika Džozefa Bajdena i pitanja koliko još dugo može da bude u Beloj kući, kao i toga šta je tajna vrlo uspešnih političara, profesora, naučnika i ostalih u javnom životu, a koji su i tim „ozbiljnim godinama“.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 1. DECEMBRA. UZ NEDELJNIK SE DOBIJAJU DVA POKLONA: LUKSUZNI MAGAZIN „HOW TO SPEND IT“ I „ISTORIJA“.
DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS