Godišnjica stradanja aleksinačkih rudara; roditelji nestalih beba traže formiranje posebnog tužilaštva; nova svedočenja o Trampovim odnosima sa Ukrajinom: Vaš brifing za nedelju

30 GODINA OD STRADANJA ALEKSINAČKIH RUDARA – Sedamnaestog novembra 1989. godine u najvećoj rudarskoj nesreći u Srbiji, u Aleksinačkim rudnicima, nastradao je 91 rudar. Tela poginulih rudara izvlačena su sa dubine od 700 metara, skoro mesec dana.

Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila. Ljubiša Stanojević, koji je sa svojim timom iz jame izvlačio tela nastradalih rudara nagrađen je državnim ordenom za hrabrost.

Ovo je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je od trovanja ugljen-monoksidom nastradala polovina prve smene rudara. Rudnik je ubrzo nakon toga zatvoren, a naselje Aleksinački rudnici je od tada skoro potpuno pusto.

RODITELJI NESTALIH BEBA TRAŽE FORMIRANJE POSEBNOG TUŽILAŠTVA – Udruženje „Za istinu i pravdu o bebama“ predlažilo je da se formira posebno Tužilaštvo za nestale bebe koje će zajedno sa roditeljima i policijom doći do istine, umesto Zakona o nestalim bebama, koji je neprihvatljiv.

To je u Kragujevcu saopštio predsednik Upravnog odbora udruženja Radiša Pavlović, koji je ujedno i član Vladine komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji. Pavlović je rekao da zahtevaju od vrha vlasti da podrži inicijativu da se formira posebno tužilaštvo samo za bebe, da se sazna puna istina i pravda.

ODRŽAN 50. PROTEST „1 OD 5 MILIONA“ – Protest „Jedan od pet miliona“ održan je sinoć u Beogradu po 50. put, a građanima se obratio uzbunjvač Aleksandar Obradović.

Jedan od organizatora protesta Srđan Marković prvi se obratio okupljenima, a protestna kolona se potom uputila preko Terazija do zgrade predsedništva i zgrade Vlade. Ipred zgrade Vlade obratila se studentkinja i jedna od organizatorki protesta Tea Vukadin, koja je građane pozvala sa odslušaju pesmu Đorđa Balaševića „Samo da rata ne bude“, kako bi mu na taj način pružili podršku.

Kolona je potom nastavila niz Nemanjinu ulicu i preko Savskog Trga do Palate pravde odakle su se građanima obratili uzbunjvač Aleksandar Obradović i studentkinja i jedna od organizatorki protesta Valentina Reković.

NOVO SVEDOČENJE U ISTRAZI ZA IMPIČMENT – Diplomata u američkoj Ambasadi u Kijevu Dejvid Holms tvrdi da je predsednik SAD Donald Tramp lično vršio pritisak na Ukrajinu da sprovede istragu protiv bivšeg potpredsednika Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera.

Holms je u iskazu pred Kongresom o opozivu američkog predsednika rekao da Trampa uopšte nije zanimala Ukrajina, već samo njegova eventualna politička dobit, piše „Gardijan“. 

Savetnica za spoljnu politiku američkog potpredsednika Majka Pensa, ocenila je takođe da je telefonski razgovor Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog bio neprikladan.

OBAMINO UPOZORENJE DEMOKRATAMA – Bivši američki predsednik Barak Obama upozorio je demokratske predsedničke kandidate na politiku koja nije „ukorenjena na realnosti“. Obama je rekao da demokrate rizikuju da izgube birače ukoliko se u političkom smislu previše primaknu levici.

Većina glasača ne želi da „sruši sistem“, rekao je Obama, koji još nije javno podržao nijednog kandidata iz redova demokrata.

„Iako smo odlučni u našoj viziji, moramo da budemo vođeni realnošću“, kazao je Obama.

KO ĆE PODRŽATI SPORAZUM O BREGZITU – Britanski premijer Boris Džonson kaže da su mu svi kandidati Konzervativne partije na predstojećim izborima obećali da će podržati njegov sporazum o Bregzitu.

„Svih 635 kandidata, svi do jednog, obećali su mi da će, ako budu bili izabrani, glasati u parlamentu za usvajanje mog sporazuma o Bregzitu tako da možemo da okončamo period neizvesnosti i konačno napustimo EU“, rekao je Džonson u intervjuu za „Telegraf“.

Džonson je naveo da narodu nudi pakt: „Ukoliko budete glasali za konzervativce, možete biti 100 odsto sigurni da će većinski konzervativna vlada odblokirati parlament i sprovesti Bregzit“, kazao je Džonson, preneo je Rojters.

DEMONSTRANTI U BAGDADU PRIBLIŽILI SE OBEZBEĐENOJ ZONI – Demonstranti u Bagdadu zauzeli su centralni trg u glavnom iračkom gradu i približili se veoma obezbeđenoj Zelenoj zoni, gde su smeštene zgrade vlade, parlamenta i stranih ambasada, posle više dana sukoba sa snagama bezbednosti.

Jedan demonstrant je ubijen jutros, potvrdili su aktivisti i predstavnici bezbednosnih snaga, a najmanje 320 ljudi je stradalo i više hiljada je ranjeno, tokom protesta protiv vlade koji su počeli 1. oktobra.

Demonstranti sada, pored Tahrira koji je centralna tačka protesta, kontrolišu i još dva trga sa direktnim pristupom Zelenoj zoni.

GVAIDO ORGANIZOVAO NOVI PROTEST PROTIV MADURA – Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Karakasu na poziv lidera opozicije Huana Gvaida, koji želi da iskoristi dešavanja u Boliviji i oživi proteste protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Lider opozicije želi da iskoristi odlazak predsednika Bolivije Eva Moralesa sa vlasti, navodeći okupljenima da je Bolivija dobila slobodu zahvaljujući „ujedinjenju svih snaga“.

Ovaj skup predstavlja test za Gvaida, koji uzaludno pokušava da smeni Madura od januara ove godine, kada je sebe proglasio za privremenog predsednika. Frans pres na licu mesta procenjuje da na skupu ima oko 5.000 ljudi što je znatno manje od nekoliko desetina hiljada ljudi koje je Gvaido okupio početkom godine.

226 KUBANSKIH LEKARA NAPUSTILO BOLIVIJU – Grupa od 226 kubanskih lekara se iz Bolivije vraća na Kubu posle odluke vlasti u Havani o njihovom povratku zbog promene bolivijske vlasti.

Predstavnik Interpola u Boliviji Ronaldo Miljares izjavio je da je poleteo avion sa 226 kubanskih državljana i dodao da su svi lekari koji se vraćaju na Kubu. Ta grupa je deo od 726 Kubanaca koje su vlasti poslale kao pomoć Boliviji, ali su posle promene vlasti odlučile da ih vrate.

Kuba i Venecuela su do sada bile glavni regionalni saveznici levičara Eva Moralesa koji je pre nekoliko dana podneo ostavku na mesto predsednika Bolivije, a vlast je preuzela desničarska senatorka Henin Anjes koja je odmah priznala lidera opozicije u Venecueli, Huana Gvaida.

NASLOVNE STRANE DNEVNIH NOVINA