Gojazni ljudi imaju značajno veći rizik od razvoja mentalnih bolesti. Ovo se odnosi na sve starosne grupe, pri čemu žene češće pate od većine ovih bolesti nego muškarci, pokazalo je nedavno istraživanje Medicinskog univerziteta u Beču, prenosi N1.
Gojaznost pogađa više od 670 miliona ljudi širom sveta. Već je opširno istraživano da bolest izaziva metaboličke poremećaje i ostavlja ozbiljne kardiometaboličke posledice, kao što su dijabetes melitus, arterijska hipertenzija i poremećaj metabolizma lipida.
Kao deo studije, istraživački tim je analizirao skup podataka o svim boravcima u bolnici od 1997. do 2014. godine i otkrio da dijagnoza gojaznosti značajno povećava verovatnoću širokog spektra mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, zavisnost od nikotina, psihozu, anksioznost, poremećaje u ishrani, kao i poremećaje ličnosti.
Rezultati su ukazali na potrebu podizanja svesti o psihijatrijskim dijagnozama kod gojaznih pacijenata i, po potrebi, konsultacija sa specijalistima u ranim stadijumima bolesti.
Do sada su lekari pogrešno pretpostavljali da su psihofarmakološki lekovi uzrok povezanosti mentalnog stresa i gojaznosti, kao i dijabetesa.
„Ovo može da važi i za šizofreniju, gde vidimo obrnuti hronološki redosled, ali naši podaci ne pokazuju da je to tačno za depresiju ili druge psihijatrijske dijagnoze“, rekao je prvi autor studije Aleksandar Kaucki sa Klinike za psihijatriju i psihoterapiju.
Međutim, još nije potvrđeno da li gojaznost direktno utiče na mentalno zdravlje ili se rani stadijumi razvoja mentalnih poremećaja ne prepoznaju na vreme.
Dok 16,7 odsto svih gojaznih muškaraca pati od zavisnosti od nikotina, samo 8,58 odsto žena zavisnih od nikotina je gojazno.
U slučaju depresivnih bolesti, situacija je obrnuta. Stopa dijagnostikovanih depresivnih epizoda bila je skoro tri puta veća kod gojaznih žena (13,3 odsto gojazno, 4,8 odsto nije gojazno), dok je učestalost bolesti kod gojaznih muškaraca dvostruko veća (6,6 odsto gojazno, 3,2 odsto nije gojazno).
Studija je potvrdila da gojaznost često prethodi ozbiljnim psihičkim poremećajima, posebno kod mladih, gde je rizik najizraženiji, prenosi Klix.ba.