Goran Marković o selidbi u Italiju: Poželeo sam predah

Selidba reditelja „Nacionalne klase“, „Variole vere“, „Specijalnog vaspitanja“, „Tajvanske kanaste“ i mnogih drugih velikih i važnih filmova, ne znači da Marković ne prati dešavanja u našoj zemlji.

Naprotiv, on je čovek koji neprestano reaguje na sve anomalije u našem društvu i ne deluje kao neko ko će od toga odustati. Možemo slobodno reći da je on angažovani intelektualac u pravom smislu reči, zbog čega snosi i određene posledice.

„Posle progona koji sam doživeo od vlasti u Srbiji, poželeo sam predah. I mesto na kome me niko neće poznavati, niti pominjati. Trst je miran grad koji uživa u svojoj lepoti i civilizacijskim tekovinama i ima tradiciju kulturnog centra Srba. U njemu su živeli Dositej Obradović i Ivo Andrić, postoji prekrasna srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona, a mnoge palate su podigli naši ljudi. Na stranu što je tu život za nijansu jeftiniji nego u Beogradu“, kaže Goran Marković u intervjuu za portal Nova.

O tome, kako mu deluje Srbija iz te drugačije perspektive kada je gleda sa strane Goran Marković zapaža, da onako kako smo mi nekada zamišljali Italijane sada je tako kod nas.

„Ova zemlja je danas ogrezla u niske strasti, okovana je kriminalom, i u zagrljaju je mafije. Onako kako smo mi nekada zamišljali Italijane. Sada je kod nas tako, a u Italiji je kao u banji“

O tome kakav je njegov stav povodom predstojećih lokalnih izbora imajući u vidu opoziciju u previranju, Goran Marković kaže da će izaći na izbore.

„Izaći ću na izbore i glasati za Zeleno-levi front. Ako vlast opet bude krala, kao na prethodnim izborima, ja tu ne mogu ništa. Radi se o lopovskoj bandi, koja može da učini bilo šta. Mene zanima samo jedna stvar: kako se osećaju ti bednici koji za sitne pare učestvuju u prevari? Da li im ikad pada na pamet da drugim ljudima kradu budućnost i nadu da će najzad doživeti slobodu? Da li su svesni da su se time učlanili u veliku ekipu secikesa, lopurdi i džeparoša. Kako im je kada se noću, kradomice vrate u svoje gradove posle krađe tuđih života?“, pita se Goran Marković.

Govoreći o projektima koji su mu pod ovom vlašću opstruisani kao film „Doktor D.“ koji je isprva odobrila stručna komisija Goran Marković kaže:

„Projekat „Doktor D.“ je odobrila stručna komisija, u kojoj su sedela dva dekana umetničkih fakulteta, i dodeljena su mu finansijska sredstva. A onda je ta odluka, na sednici Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, na čelu s Jelenom Trivan i mojim kolegom Miroslavom Lekićem, bez obrazloženja, ukinuta. Tih dana mi je, takođe bez obrazloženja, „oduzeta“ i nacionalna penzija (za tu novčanu nadoknadu, kao vid dodatka regularnoj penziji.“

Markovića su prošle godine predložili Udruženje Filmskih umetnika Srbije i Udruženje Dramskih umetnika Srbije, ali odbila ga je Komisija za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, prim. aut.).

U stvari, ministarka kulture Maja Gojković je kratko prokomentarisala: „Ne može neko ko pljuje predsednika da dobije tu penziju.“
„Slažem se sa njom. Ako je ona ta koja određuje ko može, a ko ne može da ima tu penziju, onda mi i ne treba taj prljavi novac“ kazao je Goran Marković.

Prema njegovim rečima i roman “Doktor D” je prognan.

“Doktor D.“ je preživeo pogrom, to je najvažnije. Za to najveće zasluge ima Dejan Mihailović, urednik u „Laguni“ i moj spisateljski „otac“, rekao je između ostalog  Goran Marković u intervjuu.