Maša Gesen iz „Njujorkera“ je napisala kako je Gorbačov osećao najveću ljubav i odanost, ne prema Partiji, nego prema svojoj ženi, Raisi. Sve je radio da je zadivi. Sreli su se kao student prava i student filozofije. U doba njihovih studija, pojavili su se filozofi koji su slobodnije mislili. Raisina intelektualna sredina je možda uticala na kasnije ideje Gorbačova o glasnosti i perestrojci.
Već pogađate da sam pomislio na jedan par iz Požarevca, samo što je on studirao prava, a ona sociologiju. Slobodan Milošević je takođe svoju ženu doživljavao kao vrsnog poznavaoca marksizma i politike. Mira Marković se više uplitala u društveni i politički život od Raise Gorbačov. I Gorbačov i Milošević su bili mešovitog porekla. Gorbačov rusko-ukrajinskog, Milošević srpsko-crnogorskog. Milošević je bio bolji govornik od Gorbačova, koji nikada nije završavao rečenice i koji je stalno skretao sa teme. Zato je Gorbačov bio jedan od retkih državnika koji je bolje zvučao u prevodu.
Kod nas se često sa podsmehom citira Miloševićeva zdravica Gorbačovu u kojoj je izjavio da je „socijalizam ideja koja će u bližoj budućnosti biti ostvarena u čitavom svetu“. Zapravo, i Gorbačov je verovao u socijalizam. I u Sovjetski Savez. I Milošević je verovao u socijalizam i u Jugoslaviju. Je li bilo spasa njihovim sistemima i državama? Kolika je njihova lična odgovornost za neslavan kraj oba sistema i obe države?
Ceo tekst Predraga J. Markovića objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 8. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
