U knjizi „Milan Stojadinović: Ekonomski reformator ili profašistički premijer“ koja se na poklon dobija uz novi Nedeljnika od četvrtka 28. maja, pored otkrića kako je Stojadinović, predratni predsednik vlade, postao saradnik Udbe, saznajemo i detalje famoznog sporazuma Stojadinović – Pavelić postignutog u emigraciji, u Argentini.
Mada se to vešto prikrivalo, detalji sporazuma Pavelić – Stojadinović procurili su u javnost posle jedne emigrantske sedeljke kod izvesne gospođe Maštrović u Buenos Ajresu. Ovom prijemu prisustvovao je i hrvatski sveštenik publicista Đuro Baloković, koji je kasnije napisao:
„Jedne večeri okupili smo se u salonu gospođe Maštrović, kada se pojavio i dr Stojadinović. Došao je raspoložen, a domaćici je doneo veliki buket cveća. Kada smo se upoznali, odmah me je upitao: No, oče, šta se priča među Hrvatima? Šta radi moj prijatelj Pavelić?“
U opuštenoj i šljivovicom podgrejanoj atmosferi Stojadinović je prvi put nagovestio osnovne odrednice sporazuma sa Pavelićem, naglasivši da prva tačka glasi: „Vođstvo Srpske radikalne stranke, koja je najjača srpska stranka, priznaje pravo Hrvatima na sopstvenu državu.“
Kada se povela reč o najvažnijem pitanju – budućim granicama, Stojadinović je objasnio da će „definitivne granice odrediti srpska Narodna skupština, odnosno hrvatski Sabor“.
„Gospodine predsedniče – primetio je Baloković – kao što vam je poznato, ne postoji ni hrvatski Sabor ni srpska Narodna skupština. Titove republičke parlamente ne priznajemo ni mi, a ni vi. Ako bi došlo do raspada Titovog režima, moralo bi odmah da se uredi privremeno razgraničenje kako bi se izbegli tragični nesporazumi iz 1941. godine?“
Stojadinović je odgovorio: „Pavelić i ja smo mislili o tome. U Hrvatskoj bi se ta granica ‘pokrivala’ s granicama sadašnje Republike Hrvatske. Bosnu ćemo podeliti po pola, i to tako da granica ide rekama Bosnom i Neretvom. Zatim: nama Sarajevo a vama Banjaluka. Doduše, zapadna Bosna je u većini Srpska, ali mi ćemo učiniti taj ustupak u interesu mira. Zato ćemo od Hrvata tražiti protivuslugu – da nam vrate Dubrovnik“!
Baloković je zaprepašteno zaustio: „Ali, gospodine predsedniče, pa vi znate da je Dubrovnik hrvatski.“
„Naši kažu da je srpski“, nastavio je mirno Stojadinović. „Bilo kako bilo, nama Srbima treba jedan širok izlaz na more i jedan grad zapadnoevropske kulture. Inače će Srbija zauvek ostati mala kontinentalna provincijska zemlja…
*Iz knjige Veljka Lalića “Milan Stojadinović: Najveći ekonomski reformator ili profašistički premijer“ koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 28. maja.
***
Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu (poklon uz prošli broj od 21. maja), Milanu Stojadinoviću (poklon uz novi broj od 28. maja), a u narednim nedeljama i knjige o Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Tagovi
