Danas ne bih nikako pisala „Šine“. Građanski rat je prošao. Nema neke velike veze između te dve drame osim što ih je pisala ista osoba. I ja sam u novoj drami pokušala da ostvarim novi pomak u smislu strukture i forme, ono što sam u drami „Šine“ činila spontano sada je promišljeno. Uvela sam esejistički pristup i menjanje radnje kroz asocijacije samih likova. Mislim da je to uzbudljivo. Mislim da iz svakog čoveka progovaraju njegovi preci i njegovi potomci.
Ovako je proslavljena dramska spisateljica Milena Marković odgovorila, u velikom intervjuu za novi Nedeljnik, na pitanje da li bi danas pisala „Šine“.
„Svako pisanje o nesreći koja se proteže na generacije, osim ako je u pitanju neka fikcija pa je to sad konkretno neka zla kob ili horor elementi, znači tajna koja se otkriva, zapravo je jedna vrsta agende u kojoj su eto neki narodi prosto loši, na primer eto Rusi, pa da malo pokažemo koliko su Rusi endemski jedna zla nacija pa prosto zlo rađa zlo, o Srbima da ne pričamo. A šta ćemo onda sa krotkim i uspešnim Skandinavcima koji su rodili Larsa fon Trira i Vitenberga, ludog Strindberga, Hamsuna? Je li i tu neka nesreća i zlo koje se proteže na sve generacije?“, zapitala se Milena Marković.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. decembra.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku, sa više od 40 tekstova iz najvećih novina sveta
Tagovi
Neko
Milena umetnik ima prava da bude lud. Hamsunova i Strindbergova dela traju vec sto godina. Da li ce vasa trajati bar upola toliko?
Bosa
Obzirom da je Milenina majka bila profesor ruskog ne cudi sto je rusofil.