Ako se prate svetski mediji, ruska invazija na Ukrajinu samo što nije počela. U Kijevu je pak sasvim drukčija slika – život normalno teče. Zbunjenost jedino pojačavaju protivrečne poruke vlasti, piše Dojče vele.
„Telefon mi je pun poruka“, kaže Jens Desler sa umornim osmehkom. Pišu mu prijatelji i rodbina, pitaju ga kada će napustiti Kijev. Ali, ovom preduzetniku iz Nemačke se nimalo ne žuri.
Slično je sa većinom stranaca u ukrajinskom glavnom gradu. Vest da su neke zapadne zemlje povukle osoblje ambasada zvučala je kao da je rat pred vratima. Taj potez je Brisel nazvao „dramatizacijom“, a povlačenje osoblja kritikovao je i zvanični Kijev.
„Obično sa roditeljima pričam jednom mesečno. Sada se čujemo svaka dva dana“, kaže nam Ken Herbert koji se pre dve godine doselio u Kijev iz Sidneja. Australijska ambasada takođe je evakuisala osoblje i pozvala Herberta da pita kada će otići. Bio je iznenađen – ne planira da ode.
„Načelno se ovde osećam sigurnije nego u Australiji“, kaže Herbert za DW. „U Sidneju noću ne idem mračnim uličicama“, priča, dok u Kijevu oko toga ne brine.
„Ne vide se nikakvi vojnici, avioni, ništa što bi mirisalo na rat ili opasnost“, kaže i Jens Desler. Dodaje da ne može da prepozna onu Ukrajinu o kojoj izveštavaju svetski mediji, a koja kao da samo što nije u ratu. „Ovde sija sunce, ima pice, sušija, svega ima“, kaže Desler.
Otkud takva razlika između poimanja ljudi u Kijevu i međunarodnih medija? Amerikanka Kari Hipko-Oderman, koja se sa porodicom 2018. doselila u Kijev, kaže da Ukrajinci od 2014. žive u teškoj situaciji nakon aneksije Krima i ruske podrške separatistima na istoku zemlje. Drugim rečima – kao da su navikli.
Različite poruke svakog dana
Vlasti šalju protivrečne signale. U jednoj video-poruci je nedavno predsednik Vladimir Zelenski ocenio opasnost od konflikta kao malu i pozvao Ukrajince da ostanu mirni i ne kupuju zalihe hrane i potrepština. Dan kasnije je reporteru Vašington posta rekao da će na meti ruske invazije verovatno biti Harkov, drugi najveći grad Ukrajine.
Jedan ukrajinski visoki oficir naveo je da će Rusi verovatno udariti 20. februara, na dan kad se završavaju Zimske Olimpijske igre u Pekingu. Navodno, jer Rusi neće hteti da opet ukradu šou Kinezima kao kada je intervencija u Gruziji skrenula pažnju svetskih medija sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine.
A opet, neki bitni saradnici predsednika Zelenskog su grupisanje ruskih trupa nadomak granice označili političkim blefiranjem. Onda nije čudo da u Ukrajini stručnjaci i laici teško mogu da razumeju kolika je prava opasnost.
Mnogi se okreću medijima i forumima gde se objašnjava kako se treba pripremiti – za svaki slučaj. Spakovani kofer, keš i prva pomoć uvek treba da budu na dohvat ruke. Društvene mreže vrve od preporuka da valja imati flašu vodke pri sebi, jer odlično dezinfikuje rane, ili kako se pravi bengalska vatra kojom možete odaslati poziv u pomoć.
Ali daleko od toga da se svi spremaju kao da će sutra rat. „Što više pratite nemačke ili američke vesti, to se više plašite“, kaže nam Jens Desler. Njegov recept – ne čitajte te vesti.
Tagovi
