Grad Sadama Huseina 20 godina posle njegovog svrgavanja

Polurazrušene palate Sadama Huseina, smeštene na litici iznad reke Tigar, vide se iznad njegovog rodnog grada Tikrita. To je danas napušteno zemljište sa tragovima invazija. Američki vojnici urezali su u ove zidove boje peska, sećanja na njihov dolazak 2003. godine, kada su predvodili iračku intervenciju. Deceniju posle toga, ova islamska država iskopala je masovne grobnice sa brda i digla u vazduh deo kompleksa palate.

Godinama posle Sadamovog režima, postoje trajni rascepi i sukobi u ovoj zajednici. Izgledi za pomirenje posle njegovih zločina mali su, delom zbog stalnih talasa nasilja u zemlji. Husein je pogubljen 2006. godine, ali deo stanovništva Tikrita smatra sebe nepravedno tretiranim zbog diktatorske vladavine iz prošlosti. Posle svrgavanja Sadamovog režima, nove iračke vlade kažnjavale su optužene za vezu sa tim režimom, kao deo procesa uvođenja pravde i odgovornosti u koji retko ko više veruje, ali se ne osporava javno. Ako bi neko o tome govorio, rizikovao bi da se protiv njega podigne optužnica i bude označen kao promoter  Baat (Ba’ath) partije čiji je lider bio Sadam Husein. Ova partija vladala je Irakom sve do rata 2003. godine, a sada je najjača stranka u Siriji.

Situacija se produbila 2014. godine kada su snage Islamske države – sunitske ekstremističke skupine nastale od ostataka Al-Kaide u Iraku – zauzele veći deo severa Iraka. Rat je podelio zajednicu, suprotstavio sveznike i oslobodioce i nepovratno promenio odnose moći. Šiitske paravojne formacije koje su pomogle da se poraze džihadisti, zajedno sa lokalnim plemenskim snagama ostale su u Tikritu i još uvek kontrolišu strateška i simbolička mesta kao što su Sadamova palata i rodno mesto.

U međuvremenu, Sadamovo pleme, Albu Nasir, živi na marginama društva. Neki od njih su se zimus, jedne večeri, okupili na obodima grada Tikrita, da razmene stavove o onome što nazivaju “kolektivnom kaznom” zbog svoje veze sa starim režimom, ospore njihovu navodnu podršku Islamističkoj državi i učešće u masakru šiitskih kadeta . Članovi ovog plemena se bore za kandidaturu na izborima i vlast da bi se vratili na svoje posede. “Način na koji se postupa sa narodom Triktita i plemenom Albu Nasir je surov”, rekao je Kalid Amin, vođa tog plemena, koje broji oko 40.000 stanovnika i koje poručuje „prošlo je 20 godina, pustite nas da se integrišemo u društvo”. Vođa ovog plemena pre 2003. godine radio je u parlamentu, i ponovo je pokušao da se bavi politikom. On je predao kandidaturu za izbore 2021. godine, ali ga je ipak, izborna komisija obavestila da je diskvalifikovan. Amin tvrdi da je priložio dokaze da nije krivično optuživan, ali da je odbijen „isključivo jer je iz ovog plemena“.

Tokom svoje vladavine od 24 godine, Sadam Husein je sagradio desetine palata. Stanovnicima svog grada dao je privilegovan pristup državnim funkcijama, dok su vrh nemilosrdnih bezbednosnih snaga najčešće činili njegovi bliski rođaci i drugi članovi plemena. Nakon invazije koju su predvodile Sjedinjene Države 2003. godine, nova vlada predvođena šiitima je započela proces “de-Baatifikacije”, koji je kasnije nazvan „Komisija za pravdu i odgovornost“ , sa ciljem čišćenja institucija od pristalica Sadamovog režima. Husein i neki njegovi bliski ljudi su osuđeni i pogubljeni. Stotine hiljada vladinih službenika koji su bili članovi Baat partije su otpušteni ili penzionisani. Ipak mnogi se pitaju da li je “de-Baatifikacija” osveta ili pravda. „Budimo iskreni, većina Iračana je u to vreme bila u toj partiji“, rekao je vladin zvaničnik i dodao da je pristup obrazovanju i radu tada bio uslovljen partijskom odanošću. „Vlada je trebalo da formira komisiju za procesuiranje zločinaca, pa ipak mnogi od njih nisu uhapšeni“, rekao je zvaničnik. Bivši članovi Baat partije uspeli su da se usklade sa novim vlastima i ponovo steknu mesto u sistemu, a drugi koji su počinili zločine našli su utočište u Iračkom Kurdistanu, gde ih poluautonomna vlada štiti od krivičnog gonjenja.

U ostatku Iraka, međutim, de-Baatifikacija se nastavlja, uprkos rastućoj zabrinutosti da je postala oruđe političke ucene i bogaćenja. Političari, i šiiti i suniti, koriste zakon da diskvalifikuju i iznude svoje protivnike, dok oni koji imaju finansijska sredstva lako mogu izbeći odgovornost. Početkom ove godine, zaposlenima na tikritskom Univerzitetu naloženo je da se penzionišu u toku nove čistke. „Svi to vide kao nepravdu, ali niko o tome ne može da govori“, rekao je bivši zaposleni na univerzitetu koji je bio primoran da napusti posao 2020. godine, jer je ranije radio pri jednoj od Sadamovih bezbednosnih agencija. Objasnio je da su neki od njegovih kolega uspeli novcem da povrate svoje poslove.

Politički savez koji je aktuelnog premijera Al-Sudanija doveo na vlast, prošle godine je odlučio da ukine Komisiju za pravdu i odgovornost i preda nerešene slučajeve redovnim sudovima. Ali sprovođenje takve odluke zahtevalo bi glasanje u parlamentu i moglo bi da dovede do pada rejtinga političara. Rat sa snagama Islamističke države je otežavao “okretanje novog lista”. Nekoliko starijih članova partije Baas pridružilo se terorističkoj grupi u pokušaju da preuzme vlast, ali su kasnije ubijeni. Ono što ostaje predmet žestokih sporova je uloga plemena Albu Nasira u masakru zvanom “Camp Speicher” – što su lokalne vlasti, Albu Nasir i druga lokalna plemena čvrsto odbacili.

Kada su snage Islamističke države zauzele Tikrit, militanti su na Akademiji vazduhoplovstva, zvanoj “Camp Speicher” trenirali najmanje 1.500 mladih šiitskih kadeta. Zatim su oni odvedeni do reke blizu palate i brutalno pogubljeni. Neka tela bačena su u reku Tigar, a neka zakopana u plitke masovne grobnice na teritoriji palate. Mesto masakra pretvoreno je u improvizovani spomenik koji sada kontrolišu Snage narodne mobilizacije (PMF), grupa paravojnih jedinica koja je pomogla da se proteraju terorističke grupe. Baš kao i ubijeni kadeti, većina njih potiče iz šiitske južne strane Iraka i oni tvrde da je pleme Albu Nasir pomoglo islamistima da bi se osvetilo za pad Sadamovog režima. Snage narodne mobilizacije tvrde da je neophodna stalna pažnja da se zločini ne bi ponovili. „Albu Nasir je Irak smatrao svojom imovinom. Nakon što su izgubili vlast, smatrali su sve koji su učestvovali u novoj vladi izdajnicima“, rekao je Ahmed Hasan iz ove paravojne jedinice i dodao “oni su bili glavni učesnici masakra“.

Meštani plemena veruju da takve izjave bespotrebno produžavaju sukobe dok neopravdano okrivljuju narod Tikrita za zločin. „Taj zločin je izvela teroristička organizacija“, rekli su iz plemena i da „pripisati ovaj incident plemenu znači iskriviti realnost.” Sukobljavanje oko istine se nastavlja. Nastavlja se i panika zbog kontroverzne odluke da se dozvoli povratak plemena Albu Nasir u Sadamovo rodno selo. Južno od Tikrita, nalazi se Al-Avja, nekadašnja domovina tri hiljade ljudi, uključujući Huseina i njegove rođake. Danas taj deo važi za grad duhova koji kontroliše PMF, a njegovi bivši meštani optužuju paravojne jedinice za otimanje zemlje. Lokalne vlasti i plemena su više puta zamolili saveznu vladu da dozvoli onim bez krivičnih prijava da se vrate u domove, poslednji put tokom posete premijera Tikritu u decembru.

„Želimo da zatvorimo ovaj dosije jednom za svagda“, stav je plemena. Šeik Amin iz Albu Nasira zatražio je od Al-Sudanija da mu omogući javno obraćanje kako bi popravio lošu reputaciju plemena. Premijer je pažljivo slušao i beležio, a Tikritčani još uvek čekaju odgovor.