Građani moraju da pokažu da im je stalo do drugačijih izbora

Tom Stopard, britanski dramski pisac češkog porekla, jedan od najznačajnijih ovog doba, znao je da kaže da „glasanje samo po sebi nije demokratija, već je demokratija i brojanje glasova“. Njegov bogati književni opus, u kojem je često obrađivao teme političkih sloboda i demokratije, bio bi verovatno još bogatiji da je decembra 2023. godine prošetao ulicama Beograda i posmatrao šta se na njima tada dešavalo.

Stopardovo poimanje demokratije bi, da je to bio slučaj, verovatno dobilo novu dimenziju i šire značenje, pa bi domaća verzija njegove definicije mogla da zvuči ovako nekako: „glasanje samo po sebi nije demokratija, a nije samo ni brojanje, već i kupovina, štelovanje i falsifikovanje glasova, a bogami…“, zastao bi onda pisac da pronađe prave reči za neobičan fenomen kojem bi svedočio – „i masovno naseljavanje grada u kojem se glasa, biračima iz različitih delova zemlje i inostranstva“.

Nisu, međutim, ni mnogo stručniji ljudi, organizacije i institucije (dobro, ne baš institucije) koje se godinama profesionalno bave kontrolom izbornog procesa, mogli da naslute šta će se sve tokom tog izbornog 17. decembra odvijati na beogradskim biralištima (i njihovim logističkim centrima. Da, i izborna mesta su tog dana dobila logističke centre, ali o tome nešto kasnije). A ako prate izbore u Srbiji, sigurno su se do sada svačega nagledali.

Sve bi to bili tek još jedni „pokradeni“ izbori kao i svaki drugi, da se kasnijim analizama nije utvrdilo da prvi put standardne metode „štele“ – postalo je već opšte mesto govoriti koje su – nisu odradile posao, i da je sve ono što se na dan glasanja dešavalo bio dugo i sistematično pripremani push, neophodan za ostvarivanje poželjnog konačnog ishoda.

„Prvi put smo utvrdili da se radi o razmeri manipulacije koja utiče na volju birača u dovoljnoj meri da promeni ishod toliko da bi rezultati bili drugačiji nego da te radnje nije bilo“, govorio je o tome za Nedeljnik programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

„U nedeljama pre izbora, nešto ozbiljno nije bilo u redu“

U susret tom 17. decembru, kao i danas, naširoko se govorilo o odgovornosti. I tada je, kao i ovih dana, jedna velika društvena trauma bila okidač koji je razbuktao tinjajuće nezadovoljstvo među građanima i ogolio mnoge nedostatke sistema. Nedugo nakon tragedija u „Ribnikaru“ i u selima oko Mladenovca s početka maja, ulice Beograda su po ko zna koji put počele da broje desetine hiljada duša na protestu. Masovno nezadovoljstvo akumulirano tokom leta, trebalo je – govorili su tada svakojaki analitičari i političari – konkretizovati, sprovesti u jasan program i sa time izaći na političko tržište.

Tog se posla dohvatila tada malobrojna skupštinska opozicija, najpre kroz napore da se preko anketnog odbora ispitaju okolnosti tragičnih događaja, zatim kroz insistiranje na izborima, pa na kraju i formiranjem najšireg opozicionog bloka koji je vlast Srpske napredne stranke imala naspram sebe otkako je postala vlast. Sa druge strane, predsednik Aleksandar Vučić kuburio je, osim sa ogromnim nezadovoljstvom građana, i sa raznim ekonomskim neprilikama, stanjem na Kosovu i Metohiji (zbog čega je SNS-ovo uporište u desnici počelo da se tanji), kao i sa problemima na međunarodnom planu nakon onoga u Banjskoj.

U međuvremenu, opozicija – pokušavajući upravo da energiju sa ulice prenese na birališta – svojoj novoosnovanoj koaliciji nadenjuje ime „Srbija protiv nasilja“, što je bila parola čitavog niza masovnih protesta tokom leta. Srpska napredna stranka je, kako se tada šuškalo, već uveliko počela sa mobilizacijom svog partijskog aparata, pripremajući se za izbore koji su bili sve izvesniji.

Kako nam kaže Raša Nedeljkov, već je tada bilo naznaka da se nešto veliko sprema.

„U nedeljama pre izbornog dana počeli smo da dobijamo sve više i više nagoveštaja da nešto ozbiljno nije u redu“, objašnjava programski direktor Crte. „Nismo mogli da slutimo kakve će razmere tih manipulacija biti i da li su slučajevi koje smo mi videli u javnosti ili dobili direktno od građana samo izolovani slučajevi. Ta manipulacija je sasvim sigurno pripremana prilično dugo.“

U poslednje 34 godine savremenog sprskog višepartizma, iskustvo je pokazalo da opozicione građanske opcije tradicionalno bolje prolaze u većim sredinama, a najbolje u Beogradu. Svaka mala trzavica u rejtingu vladajuće stranke najviše se odrazi u prestonici, što je bio slučaj i tokom leta i jeseni prošle godine. Kada uz to imamo čvrstu opozicionu listu sposobnu da konačno kapitalizuje na tim trzavicama, većina je u gradskoj skupštini, činilo se tada, visila u vazduhu.

Zbog procene da uobičajene metode kojima vladajuća stranka sprovodi izborne manipulacije neće biti dovoljne da se na nivou Beograda uspostavi stabilna većina, moralo je, ukazuje Nedeljkov, da se pribegne i dodatnim naporima za ostvarivanje tog cilja.

„Uprkos svim tim nepravilnostima – a tu govorimo o pritiscima na birače, o velikoj medijskoj manipulaciji, o nemogućnosti građana da se informišu objektivno, istinito i pravovremeno o ključnim političkim porukama različitih aktera – i tome što su normalizovali to da niko ne odgovara za kršenje zakona, u decembru 2023. godine je za pobedu u Beogradu bilo potrebno nešto dodatno“, objašnjava on i dodaje da se u danima oko samih izbora već pokazalo šta bi to „dodatno“ moglo da bude.

„Radi se o samo jednoj od metoda inženjeringa koja je trebalo da pomogne vladajućim strankama da dobiju dovoljan broj glasova. U pitanju je promena biračkog tela sa ciljem dobijanja više glasova nego što bi dobili od ljudi koji zaista žive i rade u Beogradu legitimno i legalno“, kaže Nedeljkov. „To je bila ključna razlika u odnosu na prethodne izborne cikluse.“

Kad je kuća tesna…

Migracija birača nije autohton fenomen izbornog ekosistema u Srbiji, mada se uglavnom dešavala u režimima koji naliče našem, posebno ukoliko imaju dobru etničku i nacionalnu podlogu u komšiluku da takve populaciono-izborne zahteve sprovedu. Svi se dobro sećamo kurcšlusa oko navodne izborne migracije u Crnoj Gori, a slične metode koristio je i Orbanov Fides u Mađarskoj, kao i neke partije u Severnoj Makedoniji.

Ali kada su autobusi po otvaranju biračkih mesta počeli da se okupljaju oko Beogradske arene, nikome u početku nije bilo jasno šta se to tamo dešava.

„Autobusi dovezeni iz Bosne i Hercegovine imali su neku vrstu distributivnog centra u Beogradskoj areni. Ti ljudi nisu tamo glasali, već su novim logističkim zahvatom prevoženi u grupama od po dvoje ili troje na udaljena biračka mesta. Mi smo kasnije statističkim analizama upravo pokazali da je na onim biračkim mestima gde su ljudi dovoženi upravo SNS dobila neuporedivo bolje rezultate nego na biračkim mestima u komšiluku gde nismo primetili dovoženje birača iz drugih mesta“, kaže Nedeljkov.

Tako se, recimo, događalo da na adresi Danijelova 9 na Voždovcu, u nedovršenoj četvorospratnici bude prijavljeno 129 birača na spisku za beogradske izbore. Uvidevši to, Crta je prečešljala javno dostupne podatke o biračkom spisku (sa sajta MDULS), uporedila ga sa onim od pre izbora 2022. godine i zaključila da je većina „stanara“ zgrade u kojoj, osim golih zidova i prozora nema ničega, namenski prijavljena uoči izbora u Beogradu, a da su na svojim regularnim biračkim mestima za parlamentarne izbore upisani na raznim biračkim spiskovima od Sarajeva do Zvornika. Bilo je, doduše, i bizarnijih primera, gde je na jednoj adresi kuće od 50 kvadrata prijavljeno 40 birača.

Kako je to uopšte moguće da 129 državljana strane države dobije prebivalište u jednoj stambenoj zgradi, pritom nedovršenoj, najbolje ilustruju lična iskustva koja su građani delili sa Crtom. U svom Završnom izbornom izveštaju, Crta navodi primer službenika iz malog grada na granici sa Bosnom i Hercegovinom, kome su jednog dana doneli 67 ličnih karata iz Republike Srpske. On je uhvaćen kako fotografiše te lične karte, pa su ga skinuli sa zadatka, ali je fotografije dostavio Crtinim pravnicima koji su otkrili da je svih 67 osoba iz sela i gradova duž granice sa Srbijom, 21. septembra registrovano u biračkom spisku u beogradskoj opštini Surčin. Raša Nedeljkov kaže da je teško govoriti o tome da li je akcija manipulacije biračkim spiskom i prebivalištem birača bila ad hok akcija ili je to organizovano kroz godine, ali da je upotrebljena u pogodnom trenutku.

„Nažalost, imamo sve više indikatora da su pripreme za decembarske izbore trajale godinama unazad. Govorimo o jednom dužem periodu pripremanja za situaciju u kojoj će ta vrsta manipulacije biti potrebna“, kaže on.

I ako analiziramo brojke (a ne moramo ništa analizirati, Crta je to sve uradila umesto nas) i uporedimo izbore 2022. sa ovim prošlogodišnjim, kao i politički kontekst čitave kampanje i samih izbora, sve ukazuje na to da je „takva vrsta manipulacije“, kako kaže Raša Nedeljkov, zapravo bila potrebna u Beogradu i da postoje osnovane sumnje da se dogodila i čak direktno uticala na ishod izbora.

A računica je prosta – birački spisak u Beogradu se u roku od godinu dana uvećao za oko 103.000 ljudi, a ako se uzmu u obzir populacioni trendovi koji pokazuju da je broj punoletnih Beograđana svake godine veći za oko 79.000, ostaje broj od 24.000 novoupisanih birača za koje nema jasnog objašnjenja kako su se tu stvorili. Uzimajući i neke dodatne analize u obzir, Crta dolazi do zaključka da je Srpska napredna stranka inženjeringom podigla svoj izborni rezultat za ukupno 30.000 glasova.

„Kada se identifikovanih 30.000 glasova oduzme, udeo glasova za SNS pada na 36,9 odsto, dok bi lista ’Srbija protiv nasilja’ na lokalnim izborima imala 35,7 odsto“, stoji u Završnom izveštaju, što ukazuje na to da bi Srpska napredna stranka i njeni saradnici, da nije bilo manipulacija, nakon postizborne koalicione raspodele plena definitivno ostali bez većine u gradskom parlamentu.

Odgovornost

Uprkos upozorenjima kako domaćih, tako i stranih nezavisnih posmatrača, dokazima, slikama, snimcima, svedočenjima o najrazličitijim neregularnostima, od kršenja tajnosti glasanja do seoba birača, niti jedna prijava nije dobila sudski epilog. Raša Nedeljkov kaže da je, što se tiče njihovog iskustva sa krivičnim prijavama na dan i oko dana izbora, bilo malo pozitivnih reakcija od strane i da mnoge ključne institucije u tom lancu zakazuju.

„Na naše krivične prijave institucije nisu reagovale“, kaže on. „U ovom trenutku nemamo pokrenut krivični postupak ni oko jedne krivične prijave koju smo podneli u vezi sa izborima 2023. godine, a bilo ih je sa naše strane 10.“

Nedeljkov dodaje da je, osim tih 10, Crta podnosila i veći broj prijava policiji na dan izbora u vezi sa raznim krivičnim delima na samim biralištima, kao i prijave Agenciji za sprečavanje korupcije i REM-u.

„Ali nažalost, čak i kada je bilo nekih reakcija, one su bile takve da nisu doprinele nikakvoj promeni. Institucije su akteri koji kao da nisu zainteresovani da se bore za svoje ingerencije, za svoja ovlašćenja, već se nekako stavljaju u kolotečinu političkih pritisaka kojima su sigurno izloženi. Očigledno iz nekih razloga na to i pristaju“, kaže on.

Jedini incident koji su priznali da se dogodio, priseća se on, jeste fizički napad od strane momaka sa kapuljačama i maskama na Crtine posmatrače, i to u dvorištu policijske stanice, koji je, kao i svi drugi slučajevi, ostao bez bilo kakvog sudskog epiloga.

„I dalje nemamo pokrenut krivični postupak, uprkos činjenici da postoje fotografije, izjave i potvrde najvećih državnih činovnika. Niko nije odgovarao za to što je potpuno slobodne građane jurio ulicama do policijske stanice i tamo bejzbol palicama sa maskama na glavama razlupao vozilo. To je najbolji primer kako je država nezainteresovana da štiti integritet izbora i slobodu glasanja. Umesto da dobijemo podršku policije koja će doći tu, identifikovati i privesti neka lica, nama dolazi crni džip sa maskiranim ljudima. I ko zna šta bi se dogodilo da nisu stigli u policijsku stanicu. Inače, u dvorištu stanice gde se to dogodilo kamere u tom trenutku nisu radile“, prepričava Nedeljkov, na šta dodaje da institucije ne samo da su zarobljene nego i aktivno učestvuju u kršenju zakona i inženjeringu izbora.

Kako do poštenih izbora

Taman kada se činilo da je opozicija sposobna da zajednički nastupa na duži period, koalicija „Srbija protiv nasilja“ koja bi, kako pokazuju Crtine analize, sasvim izvesno osvojila vlast u Beogradu da seobe birača nije bilo, raspala se u postizbornom političkom vrtlogu.

Nije mnogo vremena prošlo, a izborni uslovi su se ponovo našli na testu. Opoziciona koalicija ih je dočekala podeljena u dva tabora, „borbeni“ i „bojkot“, pa je potencijal ovih koji su se odlučili da učestvuju bio znatno manji. Samim tim, osim hroničnih nepravilnosti, dodatni instrumenti inženjeringa nisu bili neophodni.

„Ono što smo dokumentovali nije bilo korišćeno na ponovljenim lokalnim izborima u junu jer nije bilo potrebe“, kaže Nedeljkov. „Drugačiji je bio politički kontekst, deo opozicije je bojkotovao. Ali to govori o tome koliku moć, kao i novac, imaju u rukama nosioci vlasti. Od stranaka, preko organizovanog kriminala, do odmetnute države. Izbori se zato raspisuju samo kada je jasno da će pobediti

onaj tim koji je suparničkom timu vezao usta, ruke i noge i potkupio sudije i ima sve delegate.“

A kako bi se u takvim uslovima moglo izboriti za nepristrasne sudije i delegate, Nedeljkov navodi da najpre treba krenuti od kažnjivosti.

„Neko mora da odgovara za krivična dela koja su se događala“, kaže on. „Samo jedna dimenzija inženjeringa je sa biračkim spiskom, ali imamo i inženjering koji se tiče manipulacije potpisima podrške za izborne liste kao i statusima stranka nacionalnih manjina. Falsifikovani su potpisi ljudi zaposlenih u opštinskoj upravi koji su javno svedočili da nisu dali taj potpis. Ni tu nemamo nikakav ishod. Dakle, kažnjivost je prva stvar koja treba da se promeni. Zbog straha i odgovornosti koje osećaju prema građanima, možda bi svoj posao radili profesionalnije. Građani moraju da pokažu da im je stalo do drugačijih izbora.“

Iako je, kako kaže, nekada branio birački spisak i govorio da je njime teže manipulisati, Nedeljkov kaže da to više nije slučaj i da je revizija biračkog spiska još jedan ključni korak ka poštenim izborima.

„Revizija biračkog spiska je preduslov da uopšte možemo da govorimo o spremnosti države da se bavi izbornim uslovima“, navodi Nedeljkov. „Da se utvrde činjenice šta se događa sa našim biračkim spiskom, ko i na koji način može da menja podatke u biračkom spisku. Ako ne dobijemo odgovore na ta pitanja, onda dovodimo u pitanje bilo koji vid javnog izjašnjavanja građana, bilo da je to referendum, bilo da su to izbori. Mi želimo da utičemo na to da se oformi komisija, kao stalno telo a ne ad hok, koja bi mogla profesionalno i nepristrasno da utvrdi činjenice u vezi sa biračkim spiskom. U ovom trenutku tim činjenicama ne raspolažemo, imamo samo izjave onih koji su odgovorni za birački spisak, koji kažu da je sve u redu. A to je kao da pitate lopova da li je stanje na računu u redu, on će naravno reći da jeste i da nije ništa ukrao.“

Interesantno je posledice tih, po mnogo čemu specifičnih izbora, sagledati tačno godinu dana kasnije i iz prizme trenutnog političkog momenta. U poslednjih nekoliko nedelja stalo je više od 40 protesta na petnaestak različitih tema, a svi nas oni podsećaju koliko izbegavanje odgovornosti za počinjena dela može biti pogubno. Pogubnije čak i od jednih neregularnih izbora, pa makar oni bili neregularni „na svoj način“.