“Organizacije civilnog društva su veoma zainteresovane za građanski aktivizam, a ideje i inicijative koje predlažu su usmerene ka pozitivnim promenama u lokalnim zajednicama. Takođe, one imaju sjajne veštine mobilizacije i kontinuirano uključuju građane i građanke u svoje zagovaračke procese. Program “Pokret Polet” nam je pokazao i da su mladi takođe vrlo zainteresovani za građanski aktivizam i po završetku programa, mnogi nastavljaju svoj rad u civilnom sektoru”, izjavila je Milica Kezić Marčić, koordinatorka programa javnih politika u Trag fondaciji, koja realizuje program „Pokret Polet“.
- Trag fondacija organizuje godišnju konferenciju prvog ciklusa programa „Pokret Polet“, pod nazivom „Promena perspektive“. Šta su glavne teme konferencije?
Glavne teme konferencije odnose na socio-ekonomski razvoj, tačnije, specifične uspehe i izazove sa kojima su se organizacije civilnog društva susrele kroz zagovarački proces u oblasti socijalne zaštite, radnih prava, i socijalnog preduzetništva. Pored toga, konferencija je namenjena i predstavljanju preporuka za unapređenje javnih politika iz ovih oblasti do kojih su organizacije civilnog društva došle zajedno sa mladim istraživačima.
- Šta biste izdvojili kao najveći uspeh, a šta kao najveći izazov sa kojim ste se susreli tokom prvog ciklusa programa „Pokret Polet“?
Najveći uspeh prvog ciklusa programa su svakako mnogobrojni dijalozi i promene koje su pokrenute sa relevantnim akterima i zainteresovanim građanima širom Srbije u oblastima socijalne zaštite, radnih prava, i socijalnog preduzetništva. Istraživanja i preporuke do kojih su došle organizacije zajedno sa mladim istraživačima će značajno doprineti poboljšanju društvenog blagostanja.
Najveći izazov u javnom zagovaranju su svakako česti izbori što za posledicu ima paralisanje procesa donošenja odluka i ostvarivanja promena. Organizacije se često susreću i sa ćutanjem institucija, što znači da nisu uvek svi donosioci odluka dostupni za razgovore i potrebno je ulagati dodatan napor da se predstave ideje za unapređenje javnih politika u određenim oblastima koje su zasnovane na temeljnom ispitivanju prava i potreba građana.
- Koliko su organizacije i mladi ljudi zainteresovani za građanski aktivizam?
Organizacije civilnog društva su veoma zainteresovane za građanski aktivizam, što pokazuje veliko interesovanje na konkursima, ne samo ovog programa, već i drugih koje sprovodi Trag fondacija. Ideje i inicijative koje predlažu su brojne i zaista govore o spremnosti na preduzimanje akcija koje će dovesti do pozitivnih društvenih promena. Organizacije posvećene građanskom aktivizmu imaju sjajne veštine mobilizacije zajednice i kontinuirano uključuju građane i građanke u svoje zagovaračke procese.
Ovaj program nam je pokazao i da su mladi takođe vrlo zainteresovani za građanski aktivizam. Pored istraživanja koja su sprovodili za potrebe zagovaračkih inicijativa, mladi su se uključivali i u druge aktivnosti i rad organizacija, a po završetku programa, mnogi mladi su nastavili svoj aktivizam u civilnom sektoru.
- Koja iskustva zemalja EU je moguće primeniti u Srbiji kada je reč o unapređenju javnih politika?
Brojna su iskustva zemalja EU koja su korisna i primenljiva u Srbiji. Ono što treba da nam bude polazna osnova za dalje delovanje i unapređenje oblasti socio-ekonomskog razvoja, jesu svakako godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije. Ovi izveštaji govore o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU i daju preporuke za dalje usklađivanje pravnog okvira sa standardima EU.
Kada je reč o iskustvima drugih zemalja, često se ugledamo na sisteme razvijenih država i prilikom repliciranja praksi nailazimo na probleme jer kontekst i društvene okolnosti dodatno utiču na sprovođenje određenih mera. Zato se Srbija najčešće ugleda na prakse zemalja iz regiona koje su bliske našim standardima, našoj zakonskoj regulativi i imaju sličan društveni kontekst.
Tagovi
