Kada su Roling Stonsis objavili svoj debi album 1964. godine, fanovi su požurili u prodavnice da ga kupe long plej – ploču. Redovi ispred prodavnica, gužva i nada da ćete uspeti da se dočepate svog primerka, bili su uobičajeni prizori nekada. Ploče su bile jedini i vodeći muzički format, sve do poečetka 80tih godina. Ali izgleda da danas, i pored svih strimig platforma i dostupnosti muzike, gramofonske ploče doživljavaju svoj kambek.

Oživljavanje vinila proteklih nekoliko godina ogleda se u zainteresovanosti različitih generacija za njima, kao i najraznovrsnijim žanrovima koji se pojavljuju na vinilu. U Americi, na primer, dvadesetpetogodišnjaci  kupuju ploče isto koliko i oni sa preko 55 godina.

Rok je dugo bio dominantan zvuk na pločama, međutim od skoro tu su se pronašli i drugi žanrovi. Prošle godine Tejlor Svift, kraljica pop muzike, prodala je skoro milion primeraka novog albuma „Midnights“ na vinilu. U avgustu je album „Utopia“ Travisa Skota prodat u rekordnom broju za nedelju dana u poređenju sa bilo kojim drugim rep albumom.

Vinil je bio vodeći format muzike sve do 1980-ih godina, kada su ga kasete zamenile (a kasnije i CD-ovi). Ali sada je, izgleda, ponovo najtraženiji. Prema Luminate, analitičkoj kompaniji, u Americi je  2022. godine prodato 43,5 miliona albuma na vinilu, a 2021. godine prodato je  41,7 miliona ploča. Tržište gramofonskih ploča je prošle godine bilo procenjeno na 1,7 milijardi dolara; do 2028. očekuje se da će vredeti 2,8 milijardi dolara, piše The Economist.

Male prodavnice ploča i nezavisne izdavačke kuće doživele su renesansu. Grupa vlasnika manjih prodavnica je 2007. godine organizovala Dan prodavnice ploča (Record Store Day), godišnji događaj za promovisanje zanemarenih muzičara i izdanja koja su limitiranih serija. Ali kada su giganti muzičke industrije videli interesovanje za povratak vinila, videli su to i kao priliku i preuzeli su nastup.

Zarada koju vinili dostižu počinje da liči na istu onu koju i striming platforme ostvaruju. Umetnici kao što su Hari Stajls, Olivija Rodrigo i Tejlor Svift dominiraju u oba formata. Ovo ne izgleda kao problem osim što je vinil, za razliku od striminga, ograničen resurs. Procenjuje se da postoji potražnja za oko 400 miliona vinilnih ploča godišnje, ali fabrike za presovanje mogu da proizvedu samo oko 160 miliona.   Preplavljene povratkom potražnje na masovnom tržištu

Za umetnike, vinil nudi ne samo profit, već i neku vrstu prestiža. Pevač Ed Širan, jednom prilkom,  se žalio da je teško utisnuti njegov rad u plastiku. 2021. godine se takmičio za proizvodnju svog vinila sa Abbom, Adel, Koldplejom, Eltonom Džonom i Tejlor Svift.

Deo oživljavanja vinila u digitalnom dobu može se objasniti nostalgijom i (nedokazanim) uverenjem fanova da muzika zvuči superiorno u ovom formatu. Drudi razlog može biti i to što ljudi žele da poseduju gramofonske ploče kao ukras koji izgleda kul u ​​dnevnoj sobi. U Americi, na primer, polovina kupaca vinila ne poseduje gramofon.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.