„Grande storia, ali ne samo ljubavi“: Priča o veku Juventusovog makijavelizma i lekciji koja nije naučena

Jedan od najvećih italijanskih, ali i evropskih klubova, Juventus, krajem januara ove godine kažnjen je oduzimanjem 15 prvenstvenih bodova zbog finansijskih mahinacija izvršenih prilikom kupovine i prodaje igrača u periodu od 2019. do 2021. godine. Neko bi rekao da je to iznenađenje kao kad uveče padne mrak. Ne to što su kažnjeni – to jeste iznenađenje. Mahinacije nisu. I nikada u istoriji torinskog kluba nisu bile, uprkos povicima njegovih najvernijih navijača da se ne može čitava istorija jednog kluba gledati samo iz tog rakursa.

Makijavelijevu tezu koja kaže „da cilj opravdava sredstvo“ torinski klub u više navrata koristio je kao modus operandi, pa je zato i niz događaja koji se posmatraju baš iz tog rakursa, gotovo nepregledan.

Zapravo čitava istorija skandala u vezi sa Juventusom počinje i pre Velikog rata.

U to vreme, državno prvenstvo bilo je organizovano po principu takmičenja u regionalnim grupama. Juventusu, kao poslednjeplasiranoj ekipi u svojoj grupi, pretilo je ispadanje, i ekipa Aleksandrije trebalo je da zauzme njihovo mesto. Kako bi to izbegli, došli su do „praktične“ ideje: Breša je premeštena u grupu Veneto, a Juventus u grupu Milaneze. Ovakvom akrobatikom sprečeno je ispadanje „Stare dame“.

Godina 1923. u stvari je godina prekretnica za Juventus. Edoardo Anjeli, italijanski industrijalista, u vlasništvu čije porodice se nalazila kompanija Fijat, postaje glavni čovek Juventusa, što dodatno diskredituje klub. Tokom Prvog svetskog rata, Fijatove fabrike u Torinu snabdevale su italijanske vojne snage oružjem, a Anjelijevi su takođe bili pristalice Musolinija i njegovog fašističkog režima. Anjelijevi su izgradili dobar, moćan tim, koji je ostvarivao zaslužene uspehe.

Nakon Drugog svetskog rata, fudbal postaje jedna od najvažnijih industrija u Italiji, a Anjelijevima nije trebalo mnogo da to shvate. Bila je 1947. godina kada je Đani Anjeli došao na čelo tima, i tada počinje „cirkus“. Jedna od teorija iz tog perioda jeste da je Milanov „Gre-No-Li“, bio prinuđen da „povuče ručnu“ nakon što je pobedio Juventus rezultatom 1:7.

Osam godina po preuzimanju kluba Đani napušta Juve, prepustivši kormilo Umbertu Anjeliju, koji samo 4 godine nakon toga dobija najvažniju funkciju u Italijanskoj fudbalskoj federaciji.

U sezoni 60/61, Juventus „melje“ sve pred sobom. Bio je 16. april kada im je na megdan im došao milanski Inter, potpuno ih nadigrao, ali u 31. minutu publika ulazi na stadion i utakmica se prekida i Inter pobeđuje tehničkim rezultatom 0:2. Juventus se žali Italijanskoj fudbalskoj federaciji, na čijem je čelu, pogodite ko – Umberto Anjeli. Federacija donosi odluku, meč se ponavlja i to tako da se uopšte ne vodi računa o kalendaru Intera, pa s obzirom na raspored utakmica, Neroazuri ne mogu da računaju na najbolji tim za tu ponovljenu utakmicu. Zato izvode drugi tim. Juventus ovu utakmicu dobija sa 9 prema 1, a Sivori postiže čak 6 golova.

U sezoni 66/67, Inter igra protiv Montove. Sudija Frančeskon tom prilikom jasno kaže igračima Intera da im neće svirati penale, jer neće da odlučuje o šampionu prvenstva. Tako je i bilo, Frančeskon nije dosudio dva čista penala, ali to nije bilo dovoljno, jer Montova nije mogla da postigne gol. U jednom trenutku, Montova upućuje naizgled bezopasan centaršut prema golu Intera, a golman Sarti (ne)namerno skreće loptu u sopstveni gol. Dvaput pogađajte koji je bio njegov naredni klub. Ili ne morate dvaput.

Sezona 76/77 jedna je od najfamoznijih. Juventus osvaja titulu pobedama od 0:1 protiv Katanćara, gde Đentile postiže gol iz ofsajda, i pobedom nad Sampdorijom od 0:2. Sampdorija u 84. minutu dobija dva crvena kartona i Juventus postiže svoj drugi gol, završiviši sezonu kao šampion, s jednim bodom više od drugoplasiranog gradskog rivala Torina.

Sezone 94/95 i 95/96 obeležene su potpunom dominacijom Juventusa. I u kupu, i u prvenstvu i u evropskim takmičenjima. Istina, neki od igrača bili su „mišićaviji“ nego što je to za fudbalere uobičajeno, ali… Skoro 10 godina kasnije, otkriveno je da je klupski lekar Juventusa, Rikardo Agrikola, igračima davao lekove za poboljšavanje performansi. Nedozvoljene, razume se.

I na kraju, verovatno i najpoznatiji Juventusov skandal, ali i jedan od najvećih skandal svetskog fudbala uopšte, „Kalčopoli“. Bila je 2006. godina, kada je italijanska policija otkrila čitavu mrežu nameštenih utakmica u Seriji A i Seriji B, ostvarenih uz pomoć sudija. Naravno, titulu je te sezone uzeo „Juve“, a nakon rasvetljavanja prevara titula mu je oduzeta i izbačen je u Seriju B.

Ubrzo se vratio u najjači rang takmičenja, a čitav vek sumnjivih situacija nije bio dovoljan razlog da se sa tim prestane. Zato su krajem januara dobili kaznu od 15 bodova, a tek se čeka kraj istrage.

To je jedan od rakursa priče o jednoj ljubavi. I makijavelizmu.