Šestorici ruskih dezertera, koji su se borili u ratu u Ukrajini, odobrene su privremene vize, dok čekaju na azil u Francuskoj.
Aktivističke organizacije koje pomažu dezerterima tvrde da je ovo prva grupa ruskih bivših vojnika koju je prihvatila neka od zemalja Evropske unije.
Nakon što su između 2022. i 2023. prebegli u Kazahstan, gde su proveli određeno vreme, njih šestorica su, u odvojenim letovima, doputovali u Pariz.
„Kada sam sleteo u Pariz, to je bio prvi put da sam mogao duboko da udahnem. Osećam se smireno i slobodno. Najgore je iza mene“, kaže za Gardijan Aleksander, bivši ruski vojnik, koji je poslat u Ukrajinu i koji je dezertirao leta 2023.
Od kada je ruska invazija na Ukrajinu počela, na desetine hiljada ruskih vojnika je dezertiralo ili je odbilo da se bori na frontu.
Međutim, zapadne zemlje su dugo, još od početka rata, razmatrale da li treba da ih prihvate i u kom svojstvu: da li treba da ih slave kao heroje, posmatraju kao potencijalnu opasnost ili ratne zločince.
Dok je Evropska unija većala o tome da im ponudi azil, ispostavilo se da je to za ruske vojnike teško izvodljiv i dug proces.
„Ovo je prvi put da je jedna zemlja Evropske unije pustila grupu dezertera koji nisu imali putnička dokumenta ili strane pasoše“, rekao je Ivan Čuvilijev, predstavnik „Go By The Forest“, grupe koja pomaže ruskim dezerterima i koji je radio na slučaju ove šestorice bivših vojnika.
Moskva je, sa druge strane, otišla daleko pokušavajući da spreči vojnike da odu. Brojni su slučajevi, kada su vojnici skrivani u nekoj od postsovjetskih zemalja, čije su vlade u kontaktu sa Kremljem, bivani kidnapovani i deportovani nazad u Rusiju.
Zbog svega toga, antiratni aktivisti su sve glasnije govorili da je potrebno da se što pre obezbedi bezbedno mesto boravka za ove ljude.
„U Kazahstanu nikad ne možeš da se osećaš sigurno“, kaže Aleksander, koji je živeo bez SIM kartice i bankovnog računa kako bi ostao zaštićen od ruskog prisluškivanja. Dok je bio tamo, pokrenuo je anonimni YouTube kanal preko kojeg je pozivao ostale ruske vojnike da odu iz rata.
Antiratni aktivisti, poput Čuvilijeva, veruju da Francuska može da napravi presedan i pošalje poruku drugim zemljama koje bi mogle da pomognu.
„Francuska odluka je rezultat intenzivnih pregovora njihovih vlasti i aktivista za ljudska prava. Naša organizacija je pomogla više od 2.000 vojnika da pobegnu u inostranstvo“, dodaje Čuvilijev.
Kako objašnjava, aktivisti znaju da se evropske zemlje boje jer ne znaju šta mogu da očekuju – pitaju se da li su ruski dezerteri stvarno ono za šta se predstavljaju, ili su poslati od strane vlade sa nekim zadatkom.
„Međutim, mnogo je humanije obezbediti im azil, nego dozvoliti da oni budu uhapšeni, odvedeni u ruski zatvor ili vraćeni na front.“
Putin je pojačao mere protiv dezertera, s obzirom na to da je za rat, koji već dugo traje, potreban veliki broj ljudstva. Pooštreni su zakoni iz ove oblasti, a kazne za dezerterstvo idu čak i do 15 godina zatvora, uz konfiskovanje imovine bivših vojnika.
Kako aktivisti tvrde, nisu nepoznate ni priče o ilegalnom postupanju sa njima, poput one da su oficiri i vojnici, odbegli iz rata, držani mesecima u podzemnim tunelima.
Nezavisne novine Mediazone su izvestile da su ruske vlasti pokrenule postupke protiv najmanje 7.400 dezertera, koji su bez dozvole napustili front. Ove brojke su potencijalno još veće, s obzirom na to da Kremlj nastoji da prikrije informacije. A to mu polazi za rukom.
S druge strane, Kremlj takođe vrši pritisak na zemlje regiona i na one nad kojima ima uticaj, da odaju informacije o dezerterima. Na taj način se oni pronalaze, hapse i deportuju nazad u zemlju.
Aleksander kaže da se nada da će evropske zemlje pomoći ostalim dezerterima, s obrirom na to kakav tretman Kremlja prema njima.
„Znam kroz šta ti momci prolaze. Ne možemo da ih pustimo niz vodu.“
Tagovi
