Građani su presudili prošlog vikenda sudijama, a izgleda da su poslali i ozbiljnu poruku aktuelnim vlastima, nagoveštavajući da bi predstojeći predsednički, parlamentarni i beogradski izbori 3. aprila mogli da budu daleko neizvesniji nego što se verovalo.
Čini se da građani Srbije koji su bili za „Ne“ ovog puta nisu glasali samo za predložene reforme najvišeg pravnog akta, već da su i te kako na umu imali i ponašanje vlasti u korona-krizi tokom koje je preminulo daleko više građana nego što se zvanično vodi, ali i povezanost državnih struktura sa organizovanim kriminalom, korupcijom i drugim pitanjima u kojima naprednjačko-socijalističku vlast ocenjuju negativno, pokazujući na ovaj način da je Srbija duboko polarizovano društvo.
Prema rezultatima, 60 odsto je bilo za predložene ustavne reforme, dok je 40 odsto građana bilo protiv.
Ali, sudeći po raspoloženju glasača, veliki gradovi, poput Beograda, Niša i Novog Sada, većinski su nastrojeni protiv Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS), koje su javno pozivale da se zaokruži „Da“ na proteklom glasanju. U ostalim većim gradovima, rezultat je bio vrlo malo u korist opcije koju je zagovarala vlast.
Novinar Zoran Panović, programski direktor Demostata, ocenjuje da su rezultati proteklog referenduma kao „švedski sto“ sa kojeg uzima kome šta odgovara.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom
Tagovi
