Oko 86 odsto osoba koje imaju blage simptome koronavirusa izgube čulo mirisa i ukusa koje im se vrate u narednih šest meseci, tvrdnje su nove studije sprovedene nad 2.500 pacijenata u 18 evropskih bolnica.
Reč je o osobama koje su used zaraze koronavirusom dobile ne baš snažne simptome poput upale pluća i gubitka kiseonika, pa su mogle da se leče kod kuće.
Nakon oporavka, čulo mirisa se vratilo u proseku za 18 do 21 dan pokazalo je sprovedeno istraživanje, dok se kod oko pet odsto ljudi to čulo vratilo u periodu od šest meseci, piše CNN, prenosi N1.
Anosmija je rani znak zaraze koronavirusom
Anosmija, gubitak čula mirisa, predstavljena je kao rani znak zaraze koronavirusom. Mnogi ljudi izgube ovo čulo i bez prethodnih upozorenja kao što su začepljen nos.
„Anosmija je najčešće prepoznata kod pacijenata koji su bili zaraženi koronavirusom ne primećujući bilo kakve druge simptome“, tvrdi nova studija.
Studija je pokazala i to da je samo četiri do sedam odsto ljudi sa umerenim i teškim simptomima koronavirusa izgubilo čulo mirisa i okusa.
Osobe sa umerenim simptomima imali su kliničke znakove upale pluća, kašlja, groznice i otežanog disanja. Oni sa težim siptomima pretrpeli su ozbiljnu respiratornu infekciju i u najvećem broju slučajeva reč je o pacijentima koji su prethodno imali dijabetes, hipertenziju bubrežne, respiratorne, srčane i neurološke poremećaje.
Gubitak čula mirisa ne znači uvek da ste zaraženi koronavirusom
Studija koja je objavljena u „Journal of Internal Medicine“, otkrila je veću stopu olfaktorne disfunkcije (potpune anosmije) kod mlađih pacijenata u poređenju sa starijim osobama, ali tu povezanost treba još ispitati, naveli su istraživači.
Naravno ne znači da je svaka osoba zaražena koronavirusom ukoliko nema čulo mirisa s obzirom na to da je to simptom mnogih respiratornih virusa poput prehlade i gripa.
„Tokom prehlade ili gripa pojavi se otok u nosu koji sprečava prodor mirisnih čestica do njegovog vrha na kom se nalazi živac za miris. Nakon što se otok smanji, čulo mirisa se postepeno vraća“, rekao je otorinolaringolog dr Erih Vojt.
On je dodao da treba obratiti pažnju i na neurotoksične viruse koji u većini sličajeva budu sastavni deo prehlade.
„Ako je reč o neurotoksičnim virusima to znači da oni štete živcu za miris i on u osnovi postaje disfunkcionalan. U većini takvih slučajeva dolazi do privremenog, ali i trajnog gubitka mirisa“, objasnio je doktor.
Istaknuto je i to da je uz gubitak mirisa automatski povezan i gubitak ukusa jer se oslanjamo na njega kako bi prepoznali arome.
Međutim, za gubitak ukusa mogu postojati i medicinski razlozi poput lečenja kao što su hemoterapija, zračenje, ali i fizičko oštećenje poput živaca prekinutih tokom stomatoloških operacija.
Tagovi
