Haiti, Kenija i „zapadni imperijalizam sa crnim licem“

Tek što su se iskrcali i kročili na tle međunarodnog aerodroma „Tusan Luvertur“ u Port o Prensu, 25. juna 2024, dvesta policajaca u uniformama izvodi nekoliko plesnih koraka. Scena ima sve karakteristike jednog klasika kolonijalne dramaturgije: spasiteljske strane trupe dolaze u tropske krajeve koji se nalaze u haosu. Ali ove trupe imaju lice kakvo još nije viđeno: ukrcane prethodnog dana u 12 000 kilometara dalekom Nairobiju, one čine prvi kontingent kenijske Multinacionalne misije za podršku bezbednosti (MMAS), poslate da se „bori protiv bandi“ i „povrati bezbednost“ na Haitiju. Od ubistva predsednika Žovenela Moiza, 7. jula 2021, kriminalne organizacije koje kontrolišu 80% prestonice, ubile su 12 000 osoba i primorale 700 000 ljudi da pobegnu iz svojih domova.

Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) od 2. oktobra 2023. godine stvorena je MMAS i zacrtani su njeni ciljevi. Sjedinjene Države, podržane od strane Francuske, upregle su se iz petnih žila da se ta Misija osnuje. One su njen glavni podržavalac, sa 300 miliona dolara u vidu fondova, logističke pomoći, obaveštajnih podataka, ljudskih resursa i vojne opreme. Rusija i Kina su se uzdržale prilikom glasanja o rezoluciji, ukazujući na opasnosti od bilo kakve strane intervencije u zemlji i potrebu da se poštuje njena suverenost. Kako je 14. oktobra 2023. predsednik Kenije, Vilijam Ruto, objasnio pred Generalnom skupštinom UN-a, slanje ovih snaga je „istorijski“ čin, „panafrikanistički angažman“ i izraz neophodne „solidarnosti prema haićanskom narodu, koji je pretrpeo teret pljačke i kolonijalne represije, odmazde i postkolonijalne eksploatacije“.

No, u Africi, na Karibima i u Sjedinjenim Državama, pojavljuju se glasovi koji osuđuju ovu „vojnu invaziju podugovorenu“ od strane Bele kuće – „zapadni imperijalizam sa crnim licem“. U maju 2024, tokom državne posete predsednika Rutoa Vašingtonu, američki predsednik Džozef Bajden uzdigao je Keniju na nivo „najvećeg saveznika među zemljama koje nisu članice“ Severoatlantskog saveza (NATO), čašću koja je do tada bila rezervisana za samo dvadeset zemljama, među kojima nije bilo nijedne iz podsaharske Afrike. Nairobi i Vašington već sarađuju u „borbi protiv terorizma“, posebno protiv somalijskog Al Šababa. Amerikanci gledaju na istočnu Afriku – koja je dom američkim i britanskim vojnim bazama – kao na centar stabilnosti i regionalne ekonomske dinamike. Kenijski pisac Ngugi va Tiongo u otvorenom pismu svom predsedniku poručuje sledeće: „Dok ste bili tamo, u Beloj kući, Haićani su protestovali na ulicama, smatrajući vas robom. (…) Kada ste pristali da postanete pomagač NATO-a u borbi koju Amerika vodi protiv Rusije i Kine za pristup resursima našeg kontinenta ?“

Basnoslovne investicije

Tokom susreta, Bajden je svom kenijskom kolegi obećao ogromna ulaganja u sektor novih tehnologija. Giganti poput Gugla i Majkrosofta već su otvorili svoje afričke centrale u Nairobiju, koji je već dobio nadimak „Silicijumska savana“, i planiraju da tamo ulože još 20 milijardi dolara. Planiraju se i partnerstva u sektoru obnovljivih izvora energije i u borbi protiv malarije i side. No, naročito obećanje američkog predsednika bila je podrška Keniji u dobijanju novih zajmova od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). S druge strane, u cilju što boljeg udvaranja toj finansijskoj instituciji, Ruto je usvojio budžet štednje. Veliki porast poreza na gorivo i hranu izazvao je masovne proteste širom zemlje. Na dan kada su kenijske trupe stigle na Haiti, policija je ubila pet protestanata i povredila više od trideset osoba u Nairobiju. Sledećeg dana, besni ljudi su zapalili deo Parlamenta. Od 18. juna do 1. jula 2024, represija je odnela najmanje trideset devet života. Godinama unazad, kenijske nevladine organizacije ukazuju na otmice i ubistva po prekom sudu, posebno kada su u pitanju mladi iz siromašnih četvrti.

„Pasivnost“ bezbednosnih snaga Kenije nagnao je Amnesti internešnal da u otvorenom pismu od 18. avgusta 2023. izda upozorenje Savetu bezbednosti UN-a i zahteva uspostavljanje zaštitnih mehanizama u očekivanju raspoređivanja MMAS-a. Rezolucija od 2. oktobra 2023. godine, koja odobrava osnivanje MMAS-a, usvojena je prema VII poglavlju Povelje Ujedinjenih nacija, a obično se donosi kada su u pitanju zemlje u ratnom stanju. Tekst precizira da odgovornost za ove snage imaju isključivo zemlje (…)