Hala u Fuenlabradi nosiće ime Partizan: „Predlog smo usaglasili sa navijačima“

Nova sportska hala u Fuenlabradi, predgrađu Madrida, nosiće ime Partizan, u znak obeležavanja 30 godina od najvećeg uspeha ovog srpskog kluba – osvajanja titule prvaka Evrope u Istanbulu 1992. Košarkaški klub Fuenlabrada, koji za svoj procvat najviše duguje Partizanu, završava izgradnju objekta u kojem će od jeseni trenirati sve njene mlađe kategorije.

Ovakav čin zahvalnosti nije zabeležen u sportu – da klub iz jedne zemlje nazove svoju halu po klubu iz druge zemlje, što samo govori koliko je jaka veza između njih. Partizan će tako i zvanično postati treći veliki sportski simbol u Fuenlabradi, gradu sa blizu 200.000 stanovnika, pošto se fudbalski stadion zove „Fernando Tores” (fudbaler, rođen u Fuenlabradi), a košarkaška dvorana „Fernando Martin” (košarkaš, rođen u Madridu, nastradao u saobraćajnoj nesreći krajem 1989).

„Želimo da realizujemo tu ideju sklopu obeležavanja tridesete godišnjice uspeha Partizana. Budući da se sportska hala u kojoj igramo zove ‘Fernando Martin’, a fudbalski stadion ‘Fernando Tores’, voleli bismo da neki sportski objekat dobije ime ‘Partizan’“, kaže predsednik KK Fuenlabrada Hose Kintana Vijar, koji je bio gradonačelnik Fuenlabrade u vreme najvećeg uspeha crno-belih i mnogo je doprineo da se tada osećaju kao kod kuće.

„Predlog smo usaglasili s navijačima i pretplatnicima kluba, a preneli smo ga i gradskim vlastima. Namera nam je da Partizanovo ime ponese objekat u kom treniraju mladi talentovani igrači i igračice košarkaških selekcija iz Fuenlabrade. Sve ukazuje na to da će, ako postignemo dogovor, Partizan u septembru gostovati u Fuenlabradi, a Željko Obradović će voditi tim. Planirano je da tom prilikom svečano otvorimo tu halu“, prenosi Sport klub.

Povodom obeležavanja 30 godina od titule KK Partizan, španski klub iz predgrađa Madrida otvara novi sportski kompleks krajem septembra, kada će crno-beli biti gosti ljudi koji su im ponudili drugi dom u najtežim trenucima. Tri simbola Fuenlabrade: Fernando Tores, Fernando Martin i Partizan.

Zbog građanskog rata u Jugoslaviji, Partizan u sezoni 1991/92. nije mogao da igra u svojoj zemlji, a sve mečeve do finalnog turnira u Istanbulu, osim jednog, igrao je kao domaćin u Fuenlabradi. Pregovori su išli preko kompanije „Dorna” koja je tražila utočište za još dve ekipe iz Jugoslavije (Cibona, Jugoplastika). Fuenlabrada je, kao najmlađi grad u Evropi, izabrala Partizan zato što je bio najmlađi tim u Evropi, ali i zbog talenta njegovih igrača. U to vreme košarka maltene nije postojala u tom gradu, a radost i ushićenje koje je Partizan doneo tim ljudima, probudila je kod njih strast prema tom sportu i dovela do toga da Fuenlabrada danas ima tim u najvišem rangu najbolje nacionalne lige Evrope.

„Kada je Partizan došao da igra kod nas, postojala je lokalna košarkaška liga u kojoj su manje-više igrali veterani, nije bilo poluprofesionalne niti profesionalne ekipe. Tada još nisu postojale ni škole košarke u kojima bi dečaci i devojčice mogli da treniraju. Mnoge stvari u gradu su tek počinjale da se razvijaju. Bilo je to vreme izrade novih planova za grad čiji je broj stanovnika neprestano rastao. Hala sportova ‘Fernando Martin’ bila je tek sagrađena i hteli smo da dobije određenu namenu, pa smo mislili da je igranje utakmica Kupa evropskih šampiona u košarci, današnje Evrolige, odlična prilika za to“, kaže Hose Kintana Vijar.

Partizan će zauvek biti deo Fuenlabrade i jedna od najlepših sportskih uspomena žitelja tog grada koji su se toliko solidarisali s jednom stranom ekipom da su navijali za nju čak i kad je igrala protiv španskih klubova. Crno-beli su spontano postali klub ljudi koji su dolazili na utakmice (hala je uglavnom bila puna) i tako je nastao nadimak beogradske ekipe  – „Partizan iz Fuenlabrade”.

„Košarka u Fuenlabradi postoji zahvaljujući Partizanu. Bili su svojevrstan ponos grada. U tom momentu bili smo grad s velikim prilivom stanovnika: većina žitelja došla je da živi u Fuenlabradu iz drugih delova Španije, pa ih je i to podsticalo da se poistovete s Partizanom, ali i s gradom. Ta situacija je mnoge ljude učinila ponosnim i zato su govorili: ‘Navijali smo za Partizan i dogodilo se da smo, osim što smo ovde dobili sve utakmice izuzev jedne, postali prvaci Evrope’. To takođe stvara osećaj da je zaista vredelo doživljavati ekipu kao svoju“.

Hose Kintana, koji je postao blizak prijatelj mnogim ljudima iz Partizana (pre svega sa Željkom Obradovićem), ističe da je dolazak crno-belih u Fuenlabradu nešto što je obeležilo i njegov život i obogatilo ga u duhovnom smislu.

„To je jedno od najvažnijih iskustava u mom životu, što potvrđuje i činjenica da ga se i dalje živo sećam, ne samo ja, već mnogi ljudi, i da to sećanje izaziva snažne emocije. Veoma je teško, da ne kažem nemoguće, da neki tim, koji nije iz Španije, a dođe da igra u nekom španskom gradu, bude u stanju da se tako lako uklopi u sredinu: kako igrači s navijačima, tako i navijači s ekipom Partizana. Smatram da to treba naglasiti jer je dragoceno životno iskustvo, ali i iskustvo u stvaranju prijateljske veze“.