Ima tome 20 godina, kako je Salman Rudži „dodelio“ Handkeu titulu prvog pratioca za budalu godine zbog pravdanja Miloševićevog režima. Kada je Handke dobio Nobelovu nagradu, Rudži je kratko rekao da nema šta da doda.
Miljenko Jergović je svojevremeno napisao esej „Pravda za pisca“ – što je aluzija na „Pravdu za Srbiju“ – o Peteru Handkeu, u kom je na njegovom primeru razradio tezu kako „okolnosti odrastanja određuju i pisce“, uz – retko kojeg kao Handkea.
„Od svoga djetinjstva on je načinio i svoju poetiku, i svoju politiku. Na kraju je kao slavni pisac, jedan od najvećih živih evropskih i svjetskih pisaca, dopustio da ga okolnosti odrastanja zarobe, osame i suprotstave skoro cjelokupnoj društvenoj i književnoj eliti…“, napisao je Jergović.
Kada je Handke proglašen za Nobelovca, pitali smo Jergovića šta bi on dodao na taj svoj esej „Pravda za pisca“.
„Uglavnom malo toga. Nobelova nagrada dodjeljuje se za književnost, i to za književnost pod svaku cijenu. Na primjer, dobio ju je 1989. Kamilo Hose Sela, sjajni španjolski prozaist, koji ne samo da je bio falangist i fašist u vrijeme Frankove diktature nego je bio ni manje ni više nego državni cenzor, i nanio je mnogo jada kolegama piscima i umjetnicima, borcima za slobodu javne riječi i za književnost. Ali šta ćemo s tim ako je Kamilo Hose Sela veliki pisac. Španjolci se nisu bunili protiv Nobelove nagrade za Selu, premda mu je dodjeljena u vremenima kada je sjećanje na Franka i frankizam bilo još uvijek vrlo svježe. Diktator je zbačen samo četrnaest godina ranije. Dakle, može zaista biti da je Ruždi u pravu i da je Handke budala godine, i to svake prošle i sljedeće godine, ali šta ćemo kad je Handke veliki pisac“, navodi Jergović.
Jergović je tada naveo da bi bilo zanimljivo napisati esej kako je Peter Handke od zagrebačkoga postao beogradski pisac i šta ta promena znači.
Nije rekao, ali se nekako nameće da nije prvi nobelovac koji je išao u tom smeru…
„Aludirate na Andrića, ali u Handkeovom slučaju riječ je o nečemu drugom“, kaže nam Jergović. „Predstava zagrebačkog alternativnog teatra &TD iz 1970, po Handkeovom ‘Kasparu’, s Ivicom Vidovićem u glavnoj ulozi, jedna je od prekretnih i najvažnijih predstava u povijesti savremenog hrvatskog pozorišta. Njegovi romani su sedamdesetih i ranih osamdesetih izlazili kod zagrebačkih izdavača i u hrvatskim prijevodima, i imao je znatno bolju recepciju u zagrebačkim nego u beogradskim časopisima. Napokon, Handke je prije svega drugog važan pjesnik, jedan od najvažnijih i najutjecajnijih evropskih pjesnika u sedamdesetima, a jedina njegova knjiga izabranih pjesama je, u sjajnom prijevodu Snješke Knežević, objavljena 1979. u Zagrebu. Knjiga se zvala ‘Živjeti bez poezije’, a izdavač je bio, zvuči bizarno iz današnje perspektive, Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine Zagreba. Inače, vrlo dobar, avangardan i moderan izdavač, a urednik Handkeove knjige bio je Slobodan Šnajder.
Dakle, u to je vrijeme Handke zaista bio u našim jugoslovenskim okvirima zagrebački pisac. Beogradski postaje od sredine osamdesetih, i to iz razloga koji, kao ni oni prethodni, nemaju veze s nacijom ni politikom. Tada se, naime, Žarko Radaković pojavljuje kao Handkeov prevodilac. On nalazi izdavača u Dečjim novinama iz Gornjeg Milanovca, i kod njih u nekoliko sljedećih godina prevodi sve one važne preostale Handkeove romane. Radaković, naravno, nikad nije preveo ono što je već bilo prevedeno u Zagrebu. Nije to tada bio običaj. I onda dolaze devedesete, kada se naša priča o Handkeu odmiče od književnosti…“
A sada se Nobelovoj nagradi Handkeu spočitava njegova apologija Srbije devedesetih i Miloševićevog režima. On sve vreme govori da je voleo Jugoslaviju, a ne Srbiju samu po sebi. Šta to govori o Jugoslaviji, a šta o Handkeu?
„O Handkeu govori da je u svojim političkim i ratnim opredjeljivanjima promašio ceo fudbal. Bio je za Miloševića, jer je Milošević prkosio Njemačkoj, Austriji i cijelom svijetu, i nije ga previše zanimalo ni kakvu je ulogu Milošević imao u ratovima za raspad Jugoslavije, ni kakvu je ulogu Milošević imao u samoj Srbiji. Zato mislim da nije najkorektnije kada se u Srbiji ili izvan Srbije govori da je Peter Handke podržao Srbe. On je podržao Miloševićev režim, koji se, ako se dobro sjećam, nije sviđao baš svim Srbima. Preciznije, nije se sviđao mnogima i čini mi se da ćete danas teško naći mnogo relevantnih i pametnih ljudi iz srpske kulture i književnosti koji će biti na strani tog režima. Handke sasvim sigurno nije njih podržao, nije bio na njihovoj strani. I još nešto, što je veoma važno: premda je Handke u jednom trenutku postao patriotska ikona promiloševićevske Srbije, to nije doprinijelo čitanosti njegovih knjiga. Zapravo, čini mi se da ga u Srbiji danas ne čita ništa više ljudi nego u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini. Oni koji se s nostalgijom sjećaju Miloševića i ratova u devedesetima ne čitaju ga zato što su Handkeova proza i poezija svjetlosnim godinama daleko od njihovih kulturnih i književnih obzora i limita, dok oni koji u Miloševiću vide zlo, a u ratovima iz devedesetih zajedničku i nepopravljivu nesreću i sramotu, Handkea ne čitaju zato što u njemu vide onoga koji je to zlo podržao. Za pisca bi to bila jako loša situacija, e kada pisac ne bi imao svoje evropske čitaoce. Mislim da svi mi zajedno Handkea malo zanimamo kao čitaoci. On ima svoje sjećanje na Jugoslaviju, s kojim, čini mi se, nemaju više veze ni Srbi, ni Hrvati, ni Bošnjaci“, navodi Jergović.
Tagovi
Горан
Не могу веровати да и Јерговић понавља стереотипе о улози Милошевића у распаду Југославије. Пријатељу, уз сво сатирање уздуж и попреко, где год је Србина, па и употреба Нато-а у Босни и Херцеговини, а потом и поново удри по Србији 78 дана... . Јерговићу, ја сам тада рекао пријатељу на послу, НЕЋЕ нас бомбардовати, јер нема одлуке УН-а. А ако нас бомбардују, то је онда крај ове и овакве цивилизације. И да само додам, први Немац, после другог светског рата, пуцао је на Косову и Метохији. Знате већ у кога. Зато Вас молим, покушајте ТАЈ распад анализирати у контексту свих других учесника, са нама Србима на крају. Немојте нас вечито истурати напред.
ja
Umesto price o knjizevnom opusu jednog nobelovca ti mi pricas o raspadu Jugoslavije Nisu prosvetljeni oni koji su hteli raspad vec oni koji su hteli zajednistvo ...Vazda je tako bilo kroz istoriju covecanstva pa zasto bi bilo drugacije u slucaju Jugoslavije ...Tako da ti je odvratna ta teza ko razume poeziju
Maxmen
Miiiljenkooo,jeste te Nele pismeno isprovaljivao u "Sloznoj braci" ko malo koga. Samo nastavi tako i ti si nekdasnji sarajlija,sve ti se prasta.😊
Sale
Ha,ha,ovi hrvati sve prisvajaju sebi od Srba...ludilo!
YU
Jergovic samo objektivno analizira ovog nesretnog pisca koji je u najgorim vremenima podrzavao generatora i nosioce ideje velikosrpskog sovinizma , koji je kasnije potakao i ostale sovinste sto je znacilo smrt Jugoslavije, stotine hiljada mrtvih miloni prognaninh itd. Jergovic se jasno ogradio o stvralacki opus ovog pisca dajuci mu najvece epitete za njegov rad .