Kada Amerikance podsete na to da je njihova Aljaska nekada bila ruska teritorija, oni samo sležu ramenima. Ali kad im kažu da je njihov tropski pacifički dragulj, Havaji, gotovo sklopio savez s ruskim carevima, Ameri su u šoku i neverici. Trenutno Amerikanci ne bi imali ništa protiv da se ta činjenica izbriše iz istorije.
Rusija i Havaji su 2017. godine proslavili dva veka odnosa, ali već godinu dana kasnije, krajem 2018, lokalna ruska zajednica ostala je zatečena kada je njeno istorijsko nasleđe iznenada podvrgnuto revizionizmu.
Nevolje su počele u novembru 2018. godine, kada je Udruženje havajskih građanskih zajednica na svojoj 59. godišnjoj konvenciji službeno uputilo žalbu Odboru za zemljište i prirodne resurse Havaja tražeći da se državni park Ruska tvrđava Elizabet (odnosno Jelisaveta) odsad zove Pa’ula’ula, što je tradicionalni domorodački naziv tog područja.
„Imena teritorija moraju odražavati našu kulturnu baštinu i njen istorijski i geografski integritet“, navelo je Udruženje u svojoj žalbi.
„Mesta su tokom godina preimenovana i naša su drevna imena izašla iz upotrebe…“, rekla je Nalani K. Brun, stručnjak za turizam pri Kancelariji za ekonomski razvoj okruga Kauaj.
Ruska zajednica u SAD, neprofitna društvena organizacija koja okuplja rusku emigraciju, ne slaže se s tim i tvrdi da će „novi naziv tvrđave izbrisati jedinstvenu i uveliko još neotkrivenu istoriju“ koja povezuje havajski i ruski narod. „Najlogičnije i najmiroljubivije rešenje je dodavanje izvornog imena već postojećem istorijskom“, kažu u Ruskoj zajednici (The Russian Community Council of the USA — RCC).
Kompromis ruske zajednice je nazvati mesto Russian Fort Elizabeth / Pa’ula’ula.
„Protivimo se uklanjanju reči ‘ruski’ iz naziva, jer neće biti jasno o kojoj Elizabeti se radi. Ljude će ime najverovatnije asocirati na englesku kraljicu Elizabetu, a ne na rusku caricu Jelisavetu“, dodala je Jelena Branson, predsednica RCC-a. „Nadamo se da će havajska zajednica napraviti prijateljski gest i ostaviti ime ‘Ruska tvrđava Elizabet’. To bi bilo u duhu različitosti, multikulturalnosti i prijateljstva.“
Izgrađene tri tvrđave
Sa svojim porušenim bedemima koji se danas uzdižu više od tri metra (izvorno su bili visoki šest metara), tvrđava je poslednji vidljivi podsetnik na prisustvo Rusa na arhipelagu. Ipak, havajski nacionalisti nisu zainteresovani za kompromis.
„Odluka da se ovo područje nekako nazove ili preimenuje pripada narodu Kauaja, kao i odluka o tome koje će ime biti primarno“, rekla je Mauna Kea Trask, bivši okružni tužilac, u pismu upućenom Kongresu ruskih Amerikanaca, drugoj ruskoj emigrantskoj neprofitnoj organizaciji.
Rusku tvrđavu su na ostrvu Kauaj 1816. godine podigli istraživači zaposleni u Rusko-američkoj kompaniji iz Sankt Peterburga, a napuštena je nekoliko godina kasnije kada su Ruse s ostrva oterali američki trgovci, stvorivši antišpijunsku histeriju kako bi osigurali komercijalni monopol.
Osim ove tvrđave, Rusi su izgradili još dve — Fort Aleksandar i Fort Barklaj de Toli — ali od njih nije ostalo gotovo ništa. Sve tri su izgrađene kao deo neslužbenog saveza s poglavicom Kaumualijem, poslednjim nezavisnim vladarom ostrva. Kako je rekla Jelena Branson, Kaumuali je tražio ruske tvrđave da bi se odbranio od suparničkog kralja s drugih havajskih ostrva. Rusi, međutim, nikada nisu bili umešani u taj spor.
Američko osvajanje
Havajsku kraljevinu su 1890-ih godina uništile i osvojile američke korporacije uz pomoć plaćenika i vojske. Do 1920. godine je ostalo samo oko 20.000 pravih Havajaca, u poređenju s oko 500.000 u 1780-im. Današnja rastuća svest o ovoj tragediji potiče nacionalistički preporod, kao i pozivanje na istorijsku i socijalnu pravdu.
„Razumemo želju Havajaca da sačuvaju i slave svoju kulturu i istoriju, i povratak izvornih toponima je važan deo tog procesa“, rekla je Jelena Branson. „Rusi nikada nisu bili umešani u vojne operacije i druge tragične događaje na Havajima; Rusija je bila saveznik, a primer toga je izgradnja ovih tvrđava.“
Državni funkcioneri kažu da ne postoji nikakva želja da se briše ruska istorija ili da se ignoriše važna uloga koju su Rusi odigrali u planiranju, projektovanju i početnoj izgradnji tvrđave. Jedna američka karta iz 1885. godine jasno spominje „staru rusku tvrđavu“, a američka vlada je proglasila to mesto nacionalnim istorijskim spomenikom 1962. godine.
„Državni parkovi žele da se uključe u proces koji tačno odražava istoriju lokaliteta, poštuje izvornu havajsku kulturu i priznaje ulogu Rusko-američke kompanije“, rekao je Kurt Kotrel, upravnik Havajskih državnih parkova, 28. decembra 2018. „Na ovom (pitanju) se i te kako još uvek radi.“
Da li je kompromis moguć?
Kontroverza nije mogla doći u gorem trenutku. Lokalna ruska zajednica na Havajima je 2017. godine održala veliku komemorativnu proslavu u Ruskoj tvrđavi kako bi obeležila 200 godina odnosa između Otadžbine i ostrva.
Napravljeni su planovi da se ruševine Ruske tvrđave pretvore u kulturno-istraživački centar za proučavanje i očuvanje rusko-havajske kulturne baštine i istorije. Postoji i veb-stranica za popularizaciju tog cilja.
Ruska zajednica ukazuje na druge lokacije u SAD, kao što je Russian Hill u San Francisku, koje je ime dobilo 1850-ih kada su doseljenici otkrili malo rusko groblje na vrhu brda. Groblje je uklonjeno, ali ime postoji i danas, i niko ne predlaže da se reč „rusko“ ukloni i zameni nekim nazivom američkih domorodačkih plemena.
Natali Sabelnik, predsednica Kongresa ruskih Amerikanaca, na Rusku tvrđavu ukazuje kao na „simbol prijateljskih odnosa… između Rusije i Sjedinjenih Država. Nemojte menjati ime tvrđave Fort Elizabet. Nastavimo saradnju na obnavljanju i vraćanju tvrđave na kartu, tako da svi zajedno možemo da radimo na ovom projektu. Kada radimo zajedno, svi možemo biti na dobitku.“
Što se tiče budućnosti, Kotrel naglašava da bilo kakvu konačnu odluku može doneti samo Uprava za zemljište i prirodne resurse Havaja, ali konačna odluka se ne očekuje u sledećih nekoliko meseci. Havajski državni parkovi će u međuvremenu proučiti ovo pitanje i možda će biti nađeno rešenje koje će obnoviti prijateljske odnose između ruske i havajske zajednice.
Tagovi
