Kada je Havijer Milei položio predsedničku zakletvu 10. decembra, obratio se građanima Argentine, rekavši da za rešavanje krize u njihovoj zemlji „ne postoji ništa bolje od štednje.“ Objasnio je da društvu „neće nuditi ružičasta obećanja“, već da su pred njima teška vremena. „Pre svega smanjićemo potrošnju za 3 odsto BDP-a“, dodao je.
Međutim, hoće li društvo sve to tolerisati?
Najava štednje, odmah po preuzimanju vlasti, u Argentini se obično smatra „političkim samoubistvom“. Ipak, gledano po reakcijama, mračna poruka predsednika Mileija, primljena je sa velikim poštovanjem i pozdravima, piše The Economist.
Mileijevo obraćanje tokom inauguracije, zapravo je predstavljalo samo šlag na tortu za ono što je usledilo 12. decembra. Pre dva dana, dakle, Luis Kaputo, novi ministar ekonomije, najavio je čitav talas radikalnih ekonomskih reformi.
Pre svega, govorio je o devalvaciji pezosa u visini od preko 50 odsto, obećao da će subvencije na struju i transport biti smanjene, da će broj vladinih ministarstava sa 18 biti prepolovljen na devet. Naravno, dodao je, obustaviće se javni radovi i smanjiti federalni transferi u 23 argentinske provincije. Prema procenama Vlade, ova smanjenja će iznositi oko skoro 3 odsto BDP-a.
Uporedo sa tim, administracija će povećati poreze na uvezenu robu (sa 7 na 17,5 odsto) i povećati porez od 15 odsto na sav izvoz (a postojeći porez od 30 odsto na izvoz soje ostaće isti).
Dečiji dodaci će se udvostručiti, kao i subvencije na državnim karticama za hranu koje koriste najsiromašniji u zemlji. Ideja je da se smanji potrošnja, a da se privremeno poveća porez kako bi prihod bio povećan.
Na taj način bi se fiskalni deficit sa preko 5 odsto današnjeg BDP-a smanjio na nulu do kraja 2024. godine.
„Rešićemo se zavisnosti od fiskalnih deficita“, rekao Kaputo.
MMF, kome Argentina duguje 43 milijarde dolara, pozdravio je „hrabar početak nove argentinske vlade“ i obećao da će raditi sa novom vladom u narednim mesecima. U svom saopštenju MMF je naveo da je sporazum koji je u martu 2022. godine potpisan sa argentinskom vladom pretrpeo „ozbiljne političke neuspehe“.
Mauro Roca, generalni direktor kompanije za upravljanje imovinom, kaže da su investitori zadovoljni pragmatičnim zaokretom gospodina Mileija.
Novi predsednik je stekao slavu i zahvaljujući obećanjima da će dolarizovati privredu i da će zatvoriti centralnu banku. Ipak, od kada je sredinom novembra izabran, planovi za dolarizaciju su ostali na čekanju. Milei je, umesto toga, napunio svoj kabinet tehnokratama iz glavne koalicije desnog centra „Zajedno za promene“, koja je bila predsednička od 2015. do 2019. godine.
Međutim, kako piše The Economist, može se desiti i da sve krene nizbrdo i pre nego što postane bolje.
Na kratak rok, ove mere će sigurno smanjiti rast potrošnje, pošto će jeftiniji pezos, novi porezi i manje subvencije poskupiti troškove života. Ipak, postoji šansa da cene porastu još više.
Martin Rapeti, konsultant, veruje da će mesečna inflacija biti bar udvostručena, odnosno da će iznostiti oko 20 odsto, i da će ostati tako visoka nekoliko meseci. Ipak, još uvek to nije izvesno. Mileijevo insistiranje na fiskalnoj disciplini, mogao bi uveri argentinska tržišta da ne idu u katastrofu. Ako odluče da mu veruju. Na taj način bi se inflacija smanjila.
Naravno, kako tvrdi Rapeti, poverenje tržišta „zavisiće od stepena društvenog sukoba. Od argentinskog povratka na demokratiju 1983. godine, svi osim jednog neperonističkog predsednika su bili smenjeni sa dužnosti. A zašto? Uvek zbog protesta protiv ekonomskih reformi.
I u ovom slučaju su pojedini segmenti društva već reagovali. Tako su se, na primer, sindikati brzo izjasnili protiv najava ministra Kaputa. Zakazali su demonstracije za 20. decembar.
Ni to nije sve. Milei bi mogao da se suoči i sa nezadovoljstvom ostalih političara. U predizbornoj kampanji je obećao da će porez biti smanjen, a kao pokriće za to ismanjenje potrošnje, rekao je da će tu sumu nadoknaditi „kasta“ – izraz koji on koristi za korumpirane političare.
Tagovi
