Naftna industrija želi da bude deo rešenja za klimatske promene, a ne problema.
Ovo je ključna rečenica koju je letos na konferenciji u Atini saopštio Džordž Aleksopulos, generalni menadžer za strateška planiranja poslovne grupacije „Helenik petroleum“, koja u Srbiji posluje preko svog brenda „Eko“. Konferenciju su organizovali londonski „Ekonomist“, Vlada Grčke i „Helenik petroleum“.
Njegovo predviđanje je da će nafta i dalje imati značajan uticaj na globalnu energetsku zajednicu u narednih nekoliko decenija, kao i da je izvesno, sa druge strane, da će potražnja za tečnim gorivima rasti nakon 2030. godine.
Zato petogodišnji razvojni program ove grupe uključuje, između ostalog, preduzimanje radova koji imaju za cilj poboljšanje energetske efikasnosti i oporavak energije. U planu je i razvoj proizvodnje nove generacije bio-goriva i ubrzano povećavanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Isti plan predviđa i smanjenje ukupne potrošnje energije za dodatnih 5% u rafinerijama i za 30% na benzinskim stanicama.
„Namera kompanije je da modernizuje svoje poslovanje i da bude u toku sa svetskim trendovima“, rekao je on.
Aleksopulos je predstavio inicijativu za formiranje udruženja evropskih naftnih kompanija čiji je cilj značajan doprinos u borbi protiv klimatskih promena na nivou EU.
Integrisani predlog evropskog sektora rafinerija za prelazak na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika nosi naziv „Vizija 2050“ i kroz njega se proizvođači obavezuju da će nastaviti sa smanjenjem emisije CO2 stalnim poboljšanjem energetske efikasnosti u procesu proizvodnje i postepenim korakom ka zameni nafte sa vrlo niskim ili ravnomerno ugljeničnim materijalima. To su bio-goriva, električna energija iz obnovljivih izvora i hvatanje, skladištenje i korišćenje ugljenika.
U tom smislu, rekao je Aleksopulos, rafinerija budućnosti značajno će se razlikovati od sadašnjih. Biće preuređene u energetski centar s niskim udelom ugljenika, delovaće u sinergiji sa drugim sektorima poput obnovljivih izvora električne energije, bio-goriva ili daljinskog grejanja. Kao rezultat, rafinerije će plasirati tečna goriva i proizvode čiji će uticaj na klimu biti sve manji.
„Glavna ambicija i briga ‘Helenik petroleum’ grupe je da kontinuirano smanjuje svoj otisak ugljenika, potrošnju energije i emisiju gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se razvio u modernu i inovativnu kompaniju koja pruža energetska rešenja sa niskim udelom ugljenika“, rekao je Aleksopulos.
On je rekao i da su otkrivene brojne količine prirodnog gasa u istočnom Mediteranu, što može da omogući bolje energetske perspektive za širi region. Takvo otkriće bi moglo da region pretvori u strateško energetsko čvorište. Aleksopulos je izjavio i da poslovna grupacija, kojoj pripada, može da igra vodeću ulogu u istraživanju i proizvodnji prirodnog gasa i nafte. Istakao je da ta firma ima brojno osoblje, koje je završilo sve potrebne obuke i može da odgovori svim izazovima.
„Istraživanje i razvoj hidrokarbona nije gradska trka u brzini, nego maraton. Biće potrebno nekoliko godina za geološke i geofizičke studije, prikupljanje i proučavanje seizmičkih podataka i njihova obrada u cilju otkrivanja dodatnih nalazišta“, rekao je Aleksopulos.
Nakon uspešne primene svog strateškog plana, „Helenik petroleum“ grupa je potpisala sporazume o koncesiji za pet različitih kopnenih i priobalnih područja u Jonskom moru i zapadnoj Grčkoj.
„Trenutno se pripremamo za prva istraživanja koja će se održati u roku od 2020. godine u bloku zaliva Patraikos“, rekao je Aleksopulos, dodajući da su se i „Helenik petroleum“ grupa i njeni međunarodni partneri obavezali da u potpunosti poštuju standarde grčke vlade i EU o zaštiti životne sredine.
Tagovi
