Henri Kisindžer: „Džin diplomatije“ između slave i prezira

Smrt bivšeg državnog sekretara Henrija A. Kisindžera u sredu, u 100 godini života, pokrenula je lavinu reakcija. S jedne strane su istoričari i prijatelji koji hvale njegova diplomatka dostignuća, dok su s druge strane kritičari koji su bili veoma oštri po pitanju njegove spoljnopolitičke akcije u Vijetnamu i širom sveta, prenosi TNYT.

Ćerke bivšeg američkog predsednika Niksona opisale su Kisindžera kao „jednog od najveštijih američkih diplomata”. Kisinžer je sarađivao sa Niksonom i bio je glavni diplomata u tom periodu, pa su njihovu saradnju opisale i kao „partnerstvo koje je proizvelo generaciju mira za našu naciju”. Bivši gradonačelnik Njujorka je dodao da je „njegova smrt gubitak za našu zemlju i svet”.

Međutim zbog Kisindžerovih zalaganja za spoljnu politiku, na društvenoj mreži X (Tviter), pojavili su se komentari kojim su ljudi izrazili zadovojstvo zbog njegove smrti. Što nije iznenađujuće, jer je njegova karijera poslednjih godina izazivala oštre kritike.

U 2014. godini, bivša državna sekretarka Hilari Klinton napisala je recenziju knjige Kisindžera „Svetski poredak“, rekavši da je Kisindžer „prijatelj“. „I ja sam se često oslanjala na njegove savete”, rekla je Klinton. To je Berni Sanders, dve godine kasnije, u predsedničkoj debati upotrebio protiv nje, tako što je Kisindžera nazvao “jadnim od najrazornijih državnih sekretara”.

Bivši predsednik Džordž V. Buš od Kisindžera se oprostio slikom njegovog portreta, koji je lično naslikao, uz tekst da je svet ostao bez “jednog od najpouzdanijih i najposebnijih glasova za spoljnu politiku”.

Uloga Kisindžera kao državnika proširila se i izvan njegovih službenih dužnosti 1970-ih. Prošlog meseca, državni sekretar Entoni Blinken je zatražio od Kisindžera da mu bude savetnik. Blinken, koji se oprostio od Kisindžera iz Tel Aviva – jer se trenutno tamo nalazi – rekao je da je Kisindžer “postavio standard za sve koji su sledili ovaj posao“.

Mediji su ga opisali kao „starog prijatelja Kine“. Prema komentarima na kineskim društvenim mrežama smrt Henrija Kisindžera predstavlja kraj jedne ere. Njegovu posetu Kini, ove godine u julu, mnogi su smatrali kao novo poglavlje i obnavljanje odnosa između SAD-a i Kine.

Širom kineskih državnih medija, sećanja na Kisindžera ističu značaj njegove uloge u organizovanju prelomnog putovanja predsednika Niksona u Kinu 1972. godine, koji je doveo do uspostavljanja diplomatskih veza dve zemlje. Skoro svi kineski zvaničnici, uključujući i najvišeg kineskog lidera Si Đinpinga, uputili su saučešće predsedniku Bajdenu.

„Odnosi Kine i Sjedinjenih Država će zauvek biti povezani sa imenom ’Kisindžer’“, rekao je predsednik Si, prilikom njihovog susreta u julu ove godine. Kina je istakla istorijski značaj i simboličnost sastanka Kisindžer-Si zbog mesta održavanja. Bila je to ista zgrada u kojoj je pola veka ranije gospodin Kisindžer sreo Džou Enlaja, tadašnjeg premijera Kine.

Kisindžer je posetio Kinu više od 100 puta i zato se „smatra kao živo nasleđe dobrih starih vremena“, rekao je dekan Instituta za međunarodne studije na Univerzitetu u Šangaju. U kineskim udžbenicima Kisindžer je predstavljen kao ključna figura u odnosima između Kine i SAD-a.

Zbog Trampovih i Bajdenovih političkih poteza – visoke carine na kinesku robu, kontrola za vize iz Kine – činilo se da Kisindžerov uticaj jenjava.

Bez obzira na to na kineskim društvenim mrežama, Kisindžerova smrt je dominirala. Ljudi su delili komentare na Veibo-u, platformi nalik na Tviter, žaleći zbog Kisindžerove smrti.

Kisindžera međutim, takva situacija nije i na Tajvanu, gde su ga dugo okrivljavali za njegovu centralnu ulogu u prebacivanju američkih diplomatskih odnosa u Peking sa Tajpeja, i za neuspeh da dobije široku obavezu Pekinga da ne zauzme Tajvan. Kisindžer je često posećivao Peking u poslednjih pola veka, ali nikada nije otišao na Tajvan.

Kisindžer kao medijska ličnost

Henri Kisindžer je postao, pa može se reći, medijska zvezda u vremena kada je radio u administraciji Niksona i Forda. Često se pojavljivao na naslovnicama časopisa  i stekao status čoveka sa stilom. Štampa je bila fokusirana koliko na njegov privatni život, toliko i na njegovu ulogu u oblikovanju američke spoljne politike. Često je bio na naslovnici magazina Time, ukupno 15 puta, čak je odneo i titulu Čovek godine 1972. godine.

Uprkos svom niskom rastu i naočarima, Kisindžer je tokom 1970-ih bio viđen kao seks simbol. Zbog brojnih tračeva i priča o raznim glumicama s kojim je viđen stekao je i titulu „Plejboja sa zapada“.

Tačku na glasine o zabavljanju sa starletama stavio je 1974. godine, kada se oženio Nensi Magines. Njihovo venčanje nekako je dospelo je na naslovnu stranu Njujork tajmsa, iako ga niko nije nalsućivao.

Kisindžerova Nobelova nagrada za mir naišla je na burne proteste

Dok je rat u Vijetnamu besneo, Henri Kisindžer je bio jedan od dvojice diplomata koji su dobili Nobelovu nagradu za mir, 1973. godinne, nakon pregovora i potpisivanja Pariskog sporazuma koji je okončao učešće SAD-a u ratu. Međutim reakcija na njegovog Nobela bila je sve – samo ne mirna. Neki su je nazivali „ratnom nagradom“.

Rat je bio daleko od kraja, a kritičari su tvrdili da je sporazum koji je Kisindžer ostvario bio samo  trik, dogovor koji je mogao biti postignut godinama ranije. Kisindžer je takođe bio pod nadzorom zbog američkog bombardovanja Kambodže, nakon što su objavljeni novi detalji.

Njujork tajms je izvestio iz u oktobru 1973. da je njihova nagrada „veliko iznenađenje, i predviđa se da će to biti najkontroverznija nagrada od kada je ustanovljena 1901. godine“. Iako je komitet za dodelu nagrade rekao je da je sporazum „doneo talas radosti i nade u mir u celom svetu“.

Dva člana odbora podnela su ostavke u znak protesta

Le Duk To, drugi kandidat za Nobela, je odbio da primi svoj deo nagrade, rekavši da „mir još nije uspostavljen“. U Južnom Vijetnamu nikada nije došlo do primirja, a rat je trajao još skoro dve godine.

Kisindžer, na kraju, nije otputovao u Oslo da primi svoju nagradu. Iako je po završetku rata, bezuspešno, pokušao da dođe do narade.

Dokumenti Nobelovog komiteta koji su otpečaćeni u januaru 2023. otkrili su da je panel znao da je malo verovatno da će se rat odmah završiti.