Hepatitis predstavlja zapaljenje tkiva jetre. Prema toku bolesti deli se na akutni koji traje kraće od 6 meseci i hronični čije je trajanje duže od 6 meseci, prenosi N1.
„Neki tipovi hepatitisa prolaze spontano, često i bez ikakvih simptoma dok drugi mogu dovesti do ozbiljnijeg oštećenja jetre, uključujući fibrozu (ožiljavanje), cirozu i nastanak hepatocelularnog karcinoma (primarnog tumora jetre)“, objašnjava za portal N1 dr Stefan Stojković specijalista interne medicine Klinike za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Uzroci nastanka
“Iako su najčešće prva asocijacija na hepatitis virusna oboljenja, ona čine samo jedan od uzroka. Pored virusnih uzroka hepatitis može biti izazvan alkoholom, masnom bolešću jetre, dejstvom lekova i toksina, a može biti i autoimune etiologije. Najčešći uzroci akutnih hepatitisa su virusi hepatitisa A i B. Hepatitis A se prenosi feko-oralnim putem i ranije se nazivao bolest prljavih ruku. Hepatitis B je teže oboljenje i prenosi se produktima krvi, seksualnim odnosom, kao i vertikalnim putem sa majke na dete prilikom porođaja”, kaže dr Stojković.
Dodaje da se najčešće leči spontano, jakom reakcijom organizma u oko 90 odsto slučajeva, u manje od 10 odsto se razvija u hroničnu formu bolesti, a kod jedan odsto dolazi do fulminantnog oblika koji se najčešće završava smrtnim ishodom.
„Hepatitis C se teže prenosi od hepatitisa B i najšešći put prenošenja čine igle kod intravenskih narkomana, hronični programi dijalize, nesterilni pirsinzi i tetovaže. Pre 90-ih godina prošlog veka dok još nije bilo obaveznog testiranja produkata krvi na ove viruse, transfuzije krvi su predstavljale jedan od puteva prenošenja virusnih hepatitisa“, objašnjava doktor.
“Virusni hepatitis je veoma rasprostranjena bolest, u svetu oko 300 miliona ljudi boluje od hepatitisa B, a oko 60 miliona od hepatitisa C. Vakcinacija protiv hepatitisa B je od početka devedesetih godina obavezna u Srbiji i pirmenjuje se na rođenju deteta, posle navršenih mesec dana i posle navršenih 6 meseci. Protiv hepatitisa A postoji vakcina koja nije obavezna, dok protiv hepatitisa C vakcina, nažalost, ne postoji”, navodi naš sagovornik.
Simptomi
Dr Stojković ističe da kod akutnih hepatitisa najčešći simptomi i znaci su žutilo kože i sluzokoža, taman urin, svetla stolica, malaksalost, mučnina i povraćanje. Mogu biti praćeni povišenom temperaturom, svrabom kao i bolovima u mišićima. U laboratorijskim analizama uočava se poremećaj laboratorijskih parametara jetre, aminotransferaza (ALT, AST, ALP, GGT), kao i povišene vrednosti bilirubina.
“Hronični hepatitisi su najčešće bez simptoma ili sa nespecifičnim simptomima poput umora i osećaja nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka i praćeni su blažim poremećajem laboratorijskih parametara”, ukazuje doktor.
Dijagnostika
Prema rečima dr Stojkovicća hepatitisi se dijagnostikuju inicijalno registrovanjem poremećaja jetrenih enzima, aminotransferaza, u krvi. Uočavanje ovih poremećaja zahteva traženje uzroka i tada se rade virusološka, imunološka i druga ispitivanja.
“Obavezan je ultrazvučni pregled abdomena, pre svega, radi isključivanja kalkuloze (kamenja) žučne kese i žučnih puteva koji mogu dati slične simptome i slične poremećaje laboratorijskih parametara. Značajan je i razgovor sa pacijentom – anamneza, kojom dobijamo podatke o postojanju simptoma, ali i podatke o navikama pacijenta (rizičnim seksualnim kontaktima, nedavnim tetovažama, pirsinzima, stomatološkim intervencijama) konzumaciji alkohola, bolovanja od drugih bolesti (autoimune bolesti jetre su često povezane sa imunološkim bolestima drugih organa, masna bolest jetre je često povezana sa dijabetesom i visokim krvnim pritiskom), podaci o konzumaciji lekova i biljnih preparata”, ističe dr Stojković.
Lečenje
Prema rečima dr Stojkovića akutne forme virusnih hepatitisa se leče simptomatskom terapijom. Teža popuštanja jetre zahtevaju nadoknadu onih produkata krvi koje jetra u tim situacijama nedovoljno stvara, dok kod onih najtežih, koji na sreću čine jako mali procenat obolelih (ispod jedan odsto akutnih hepatitisa), jedini lek predstavlja hitna transplantacija jetre.
“Hronični hepatitisi se leče u zavisnosti od uzroka. Hepatitisi B i C primenom antivirusnih lekova, autoimuni hepatitisi primenom kortikosteroida i imunosupresiva, oni uzrokovani masnom bolešću jetre – gubitkom kilograma i regulisanjem vrednosti šećera i masnoća u krvi. Alkoholni, toksični i hepatitis izazvan lekovima se leče pre svega obustavom upotrebe alkohola, lekova ili suplementa koji su oštećenje izazvali”, objašnjava doktor za portal N1.
Stručni savet i preporuka
Dr Stojković naglašava da kod opšte populacije je poželjno raditi laboratorijske parametre jetre ili prilikom sistematskih pregleda ili u slučaju pojave gore navedenih simptoma.
“Ukoliko se uoči poremećaj ovih parametara indikovana je dalja dijagnostika. Kod obolelih od hroničnih formi hepatitisa potrebna je procena stepena oštećenja jetre biopsijom ili elastografijom radi odluke o daljem lečenju i razmatranju mogućnosti primene antivirusnih lekova ukoliko su u pitanju hepatitisi virusnog porekla“, kaže doktro i dodaje:
„Kod bolesnika sa već nastalom cirozom jetre na terenu hroničnog hepatitisa potrebno je redovno praćenje, ultrazvučne kontrole i praćenje nivoa alfa fetoproteina (AFP – tumorskog markera jetre) na 6 meseci zbog opasnosti od nastanka hepatocelularnog karcinoma (primarnog tumora jetre)”, zaključio je za portal N1 dr Stefan Stojković.
Tagovi
