Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil gostovao je u šouu „Balkans Debrief“ Atlantskog Saveta u Vašingtonu gde je sa voditeljkom Ilvom Tare govorio o situaciji na Kosovu i Metohiji, ali i o projektu „Otvoreni Balkan“, kom samoproglašeno Kosovo navodno ne želi da pristupi zbog straha od uspostavljanja srpske hegemonije u regionu.
„Nisam siguran da su u pravu oni koji tvrde da je projekat Otvoreni Balkan samo pokušaj Srbije da dominira ostalim zemljama. To isto je pre nekoliko decenija rečeno za Nemačku, koja je smatrana prevelikom u tom trenutku“, rekao je Hil.
On je dodao da bi voleo da se takozvano Kosovo priključi inicijativi, ali da je to „njihova odluka“, kao što je to slučaj i sa Bosnom i Hercegovinom.
Na pitanje o tome zbog čega SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, Hil je ponudio nekoliko razloga, a jedan od njih je važnost projekta za odnos Srbije i Albanije.
„Kao prvo, radi se o otvorenom projektu kome može da pristupi bilo ko, pa i Kosovo. Kao drugo, u saglasnosti je sa svim načelima EU, naročito sa njenim zakonodavstvom. Inicijativa je pre svega fokusirana na rešavanje konkretnih problema, umesto njihovog proučavanja u periodu od deset godina. Takođe, inicijativa je doprinela tome da odnosi Srbije i Albanije budu verovatno najbolji u istoriji“, rekao je Hil.
Kada je reč o problemu sa identifikacionim dokumentima, Hil smatra da on još uvek nije rešen.
„Mislim da bi svi pregovarači u ovom trenutku priznali da problem još uvek postoji. Pred njima je dugačak put i trebalo bi da pokušaju da se dogovore i izbegnu ovakve krize“, smatra Hil.
Upitan da prokomentariše pristup premijera takozvanog Kosova Aljbina Kurtija dijalogu, kao i njegov zahtev da Srbija prizna punu nezavisnost takozvanog Kosova, Hil je rekao da je potrebno prvo preduzeti neophodne korake i rešiti probleme kakav je status Srba u ZSO, kako bi došlo do normalizacije odnosa.
„Ostalo im je još stvari koje treba rešiti tokom dijaloga i mislim da je veoma važno da ih sve reše postupno. Na primer, kada je u pitanju problem sa snabdevanjem električnom energijom, potrebno je utvrditi snabdevača, način i veličinu isplate. Postoji i problem u uspostavljanju programa potrage za nestalim licima koji je jako važan, imajući u vidu mnoge živote koje je odneo sukob na Kosovu i Metohiji“, tvrdi Hil.
Upitan da prokomentariše da li se zahtev specijalnog izaslanika Gabrijela Eskobara Srbiji – prema kome ona treba da odustane od narativa „Kosovo je Srbija“ i da prihvati onaj koji glasi „Srbija i Kosovo su Evropa“ – primio u Beogradu, Hil je rekao da je to veoma važno pitanje za veliki broj Srba.
„Prema problemu statusa Kosova i Metohije većina ljudi u Srbiji se odnosi veoma emotivno, ali je određeni napredak napravljen“.
Pričajući o odnosu predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema sankcijama koje su uvedene Rusiji, Hil je priznao da postoje problemi u vezi sa tim pitanjem, ali da situacija nije toliko strašna.
„Apelovali smo na Srbe da pokušaju da se usaglase sa tim. Istorija ima veoma veliki uticaj na sve zemlje u regionu, a u Srbiji sam pomen sankcija izaziva veoma emotivne reakcije, s obzirom na sankcije pod kojima su bili tokom devedesetih godina prošlog veka. Stoga se taj problem ne može rešiti u kratkom vremenskom periodu. Niko u Srbiji se neće udariti dlanom u glavu i reći kako će odmah promeniti svoju politiku“, rekao je Hil.
Kada je reč o strani sveta kojoj Srbija naginje, Hil ne sumnja da je u pitanju zapad.
„Ako pogledate pravac u kom se Srbija kreće, to je nesumnjivo zapad. Možete doduše da pogledate ankete prema kojima su simpatije srpskog naroda usmerene ka istoku, u čemu ima istine. Međutim, kada pogledate gde mladi u Srbiji idu na školovanje i gde traže poslove, jasno je da su fokusirani na zapad. Mislim da je naš posao da nastavimo da ih osnažujemo u tome“, zaključio je Hil.
Tagovi
