Više hiljada artefakata srpskog kulturnog nasleđa nalazi se u stranim javnim zbirkama širom sveta, kaže istoričar Dejan Ristić i napominje da se zna gde se ti artefakti nalaze, ali da država ne čini dovoljno da bi ta kulturna građa bila vraćena u domaće nacionalne institucije. Naši artefakti su u institucijama u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj“, kaže za Tanjug Ristić i ističe da Srbija ni u jednom trenutku nije pokrenula proceduru da se kulturno nasleđe vrati.
Fokus javnosti je u poslednje vreme, naročito od kako je postignut dogovor da se iz Sankt Peterburga vrati 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, usmeren na pitanje sudbine pokretnog kulturnom nasleđa, koje se nalazi u mnogim evropskim, a sada već i u mnogim svetskim državama, a za to su, kako navodi Ristić, krivi i ratovi koji su pratili viševekovnu istoriju Srbije.
„Zbog svog geostrateškog položaja i istorije, Srbija je baštinila čitav niz državnih diskontinuiteta. Brojni ratovi koji su se odvijali na teritoriji Srbije takođe su uticali na to da se naše kulturno nasleđe nalazi širom Evrope“, navodi Ristić i dodaje da su srpsko kulturno nasleđe dislocirali ili su mu menjali funkciju i istraživači, vladari, istaknuti pojedinci našeg naroda.
„Takav je, upravo slučaj 166. lista Miroslavljevog jevanđelja koje je Porfirije Uspenski otcepio prilikom posete Hilandaru i odneo u Rusiju“, kazao je Ristić.
Jedan od najuverljivijih primera rasipanja artefakata srpske kulturne baštine po inostranstvu, prema Ristićevim rečima, predstavlja nestanak 60 srednjevekovnih spisa iz Arhiva Srbije i Narodne biblioteke Srbije, među kojima je bila i osnivačka povelja manastira Hilandar .
„Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata Ministarski savet Kraljevine Srbije dao je nalog Arhivu Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije da izdvoje najdragocenije iz zbirke nacionalnog arhivskog i nacionalnog bibliotečkog fonda“, kaže Ristić i navodi da je sve to posebnom železničkom kompozicijom zajedno s građom Ministarstva spoljnih poslova stiglo do Kruševca, gde je i ostalo do 2015. godine.
„Naši istraživači su prethodnih decenija detektovali veliki broj tih artefakata. Prizrenski prepis Dušanovog zakonika vraćen je Jugoslaviji sredinom tridesetih godina prošlog veka i on se danas nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije“, naveo je Ristić.
On je podsetio da je krajem šesdesetih socijalistička Jugoslavija vratila iz Nemačke nešto manje od 20 srednjevekovnih rukopisa, a mnogi rukopisi su, osim Osnivačke povelje manastira Hilandar, „detektovani“ u različitim institucijma Evrope i sveta.
ON je rekao i da država godinama unazad ne ulaže u programe istraživanja i zaštite srpskih kulturnih dobara u inostranstvu, ocenjuje on i navodi da se zbog toga dešava da se vredni predmeti iz kulturnog nasleđa Srbije najčešće pojavljuju na aukcijama i postaju predmet interesovanja…To su segmenti kulturnog nasleđa koji su se do tada najčešće nalazili u privatnim zbirkama“, kaže Ristić.
Podsetio je da se poslednji slučaj vraćanja artefakata srpske kulturne građe iz inostranstva dogodio 2010. godine.
„Tada je iz Nemačke vraćen čuveni krst kralja Aleksandra Obrenovića koji je on darivao manastiru Žiča na dan svog miropomazanja 20. juna 1889. godine. Taj krst je iznet iz manastira Žiča 1941. godine“, rekao je Ristić.
Tagovi
