„A kakav ti dil imaš sa Vučićem“: Šta je sve Đilas poručio Bakiću u javnom pismu

Jedan od lidera Saveza za Srbiju i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poručio je, u javnom pismu, sociologu Jovu Bakiću da godinama ćuti na njegove „laži, uvrede, optužbe kojima ga obasipa“ i da je odlučio da ovoga puta ne ćuti.

Zbog toga je napisao javno pismo koje je objavio Danas i koje prenosimo u celosti.

„Gospodina Jova Bakića sam upoznao s jeseni 2017. godine.

Naime, tada je dao intervju, čini mi se isto u listu Danas, u kome je rekao da sam ja trojanski konj opozicije i da sam u dilu sa Vučićem.

Poslao sam mu mejl u kome sam mu napisao da ne reagujem na neistine koje se govore o meni, osim kada dolaze od ljudi čije mišljenje poštujem i cenim.

Zamolio sam ga tada, da kada prođu beogradski izbori i kada se vidi da nemam nikakav dogovor sa Vučićem, javno saopšti da je pogrešio.

Gospodin Bakić je na mejl odgovorio i našli smo se na kafi gde je on izneo razloge koje su ga naveli da zaključi to što je zaključio – moj, po njemu, iznenadni izlazak iz politike i to što sam ostao predsednik Košarkaškog saveza Srbije i pošto je SNS došao na vlast.

Nikada posle toga nismo imali sastanak, osim što sam ga zvao da učestvuje u emisijama koje smo u sklopu kampanje pravili u kojima je on jasno podržavao Ne davimo Beograd. Smatrao sam da je bilo izuzetno važno da ova inicijativa pređe cenzus i da imaju odbornike u Skupštini grada, u čemu oni nažalost nisu uspeli.

I posle tih izbora g. Bakić je u svojim novogodišnjim razgovorima sa novinarkom Snežanom Čongradin ponavljao istu tezu, sve sa tvrdnjama tipa – nemam dokaze, ali verujem, da bi i deo poslednjeg novogodišnjeg ćaskanja sa svojom istomišljenicom posvetio meni iznoseći niz neistina kao i besmislenih tvrdnji.

To me je navelo da mu uputim javno pismo koje je pred vama.

Jovo Bakiću,

Godinama ćutim na tvoje laži, vređanja, optužbe kojima me obasipaš.

Ćutim i na izjave koje daješ, iako one nanose ogromnu štetu borbi protiv zla koje danas vlada Srbijom. Pošto ne ćutim ni Vučiću, ni njegovim propagandnim glasilima, ni delu međunarodne zajednice koja ga podržava, odlučio sam da jednom ne oćutim ni tebi. Krenimo redom:

1. Više puta iznosiš tvrdnju da sam ja čovek koji ima dil sa Vučićem? U čemu se taj dil sastoji?

U tome što sam od 2012. do 2014. imao na stotine naslovnih strana i pisama koje je Željko Mitrović emitovao više hiljada puta? U tome što su mi na pravdi boga hapsili saradnike i prijatelje i držali ih u pritvoru jedanaest meseci?

U tome što su mi deca imala probleme u školi pa su na kraju otišla da žive sa majkom u London i viđam ih jednom u dva meseca? U tome što sam morao da prodam firmu jer je pritisak bio neizdrživ?

U tome što u poslednje dve godine imam na hiljade naslovnih strana?

U tome što ljudi svaki dan slušaju i čitaju kako sam ukrao 619 miliona evra, kako hoću da ubijam i silujem, kako angažujem ukrajinske snajperiste da pucaju u ljude, kako hoću krv, kako sam Haradinajev odnosno šiptarski plaćenik, kako sam tukao ženu i decu, kako sam dao Kosovo, odvojio Crnu Goru… U tome što mi mlađoj deci govore vršnjaci da im je tata lopov i neke, kako oni kažu, ružne reči koje ne bih da citiram, u tome što prijatelji koji imaju biznise ne smeju javno da se viđaju sa mnom…

To je taj dil koji ja imam. Postavlja se pitanje kakav ti dil imaš kad nijedan od ovih problema za sedam godina nisi imao, a tako si veliki borac protiv ovog režima?

2. Kažeš da je nemoguće da sam ostao predsednik KSS kad je Vučić uzeo vlast ako nisam u dogovoru sa njim. Iako si ti veliki poznavalac košarkaških prilika, dozvoli da ti objasnim neke stvari.

Košarka nije fudbal. Ne zbog toga što se košarka, kao što si verovatno primetio, igra rukama, a fudbal nogama, nego zato što u košarci neće nikad biti Kokeza i njemu sličnih. Mene je, Jovo, za mesto predsednika 2011. predložio gospodin Bora Stanković, najveće svetsko košarkaško ime.

Podržali su me Duda Ivković i Željko Obradović, javno predložili i Zvezda i Partizan.

Sa mnom su u timu bili i Bodiroga i Đorđević i Tomašević…

Za prve dve godine vratili smo skoro dva miliona evra duga, i, što je mnogo važnije, povratili kult reprezentacije.

Po dolasku Vučića na vlast ukinuto nam je generalno sponzorstvo Telekoma koje je trajalo više od deceniju, EPS koji je godinama davao po deset miliona dinara za četiri saveza 2013. je jedan savez izbacio sa te liste.

Nije teško pogoditi koji. Svojim novcem sam nadoknađivao deo tih gubitaka. Kada smo 2014. osvojili srebro na svetskom prvenstvu, odnos države se promenio, vratio se Telekom kao generalni sponzor. Istina za duplo manje para nego 2012.

Ali i to nam je značilo.

Žensko evropsko zlato, muško svetsko srebro, medalje na Olimpijskim igrama, učinile su me najuspešnijim predsednikom Košarkaškog saveza Srbije u njegovoj istoriji.

Na predlog Košarkaškog saveza Hrvatske sam usred Zagreba predsedavao sastanku svih saveza sa prostora bivše Jugoslavije i svih klubova ABA lige kad smo rešili ogromne probleme koje smo međusobno imali. Pa je l’ me i tu Vučić izabrao? Nije mene dogovor sa Vučićem sačuvao na mestu predsednika KSS već svi ti sjajni ljudi koji su me izabrali i bili deo tima koji sam vodio i svi ti rezultati koje smo zajedno napravili.

3. Kažeš nisam potpisivao ugovore, odnosno druge sam nameštao da potpisuju, pa me je to ili dil sa Vučićem spasilo hapšenja. Kažeš i da se protiv svih mojih saradnika vode krivični postupci.

Lažeš, Jovo, i to mnogo. Svaki ugovor, svako plaćanje iz budžeta potpisuje gradonačelnik. Na svakom papiru je moj potpis. Krivični postupak se vodi samo protiv ljudi koji su realizovali projekat rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra.

I to se vodi tako što šest godina nema optužnice.

Jednom kad su pokušali da je podignu srušio ju je Apelacioni sud i to u 49 tačaka! Inače, za taj posao urađen za šest meseci dobili smo nagradu Evropske komisije od šest miliona evra, kao najbolji projekat te godine u Evropi finansiran od strane EIB-a i EBRD-ja.

4. Kažeš da treba da se povučem. Nisi primetio da se nigde ne guram u prvi red osim kada postoji opasnost da neko strada ili dobije batine od policije. Samo tada stanem ispred i pokušam da smirim situaciju. Ne sećam se da sam tebe video u tim situacijama iako malo malo pa daš neku ratobornu preteću izjavu.

A ne sećam te se ni sa studentskih demonstracija 1991, 1992. i 1996, iako kažeš da si bio aktivno protiv Miloševića. Možda i jesi, neću da grešim dušu, samo kažem da te se ne sećam ni ja ni bilo ko od ljudi koji su tada te proteste organizovali i vodili.

5. Kažeš da uporedimo moje i tvoje izjave iz vremena posle izbora 2012. Podsetiću te da sam još tada prvi rekao da idemo ka diktaturi i da su mi mnogi rekli da grešim.

Da je Demokratska stranka tada jedina jasno i glasno rekla da sa SNS-om neće nikada ući u vlast. Ti si u to vreme javno podržao Vučića i njegovu vladu.

Dok je on hapsio i kroz tabloide uništavao one koji drugačije misle, tebe je zvao na kanabe i davao ti da čitaš dosije Ivice Dačića. O vaspitanju nekoga ko prihvati da čita tuđi dosije ne bih posebno govorio.

Više bih se na kraju ovog pisanija pozabavio činjenicom zašto mi je tvoje mišljenje da treba da se povučem najbolji znak da to nikako ne uradim. Zašto? Zato što, Jovo, nema nijednog aktivnog političkog aktera u Srbiji koji je imao toliko pogrešnih procena i izjava kao što si ti imao.

Nisi shvatio 2012. šta će se desiti ako na vlast dođu ljudi koji su izbacivali hrvatsku decu iz obdaništa, pozivali da se ubije sto muslimana za jednog Srbina, ulicu Zorana Đinđića preimenovali u ulicu Ratka Mladića, čije su dobrovoljačke jedinice pljačkale po Bosni i činile najstrašnije zločine, pa si odlučio da budeš beli listić.

Onda si posle izbora hvalio Vučića i njegovu vladu.

Ušao si sa Borkom u pravljenje Levice Srbije pa si shvatio da on nije dovoljno dobar i izašao iz te priče govoreći jako ružno o ljudima sa kojima si do tada sarađivao.

Potom si, kada se veliki deo Srbije ujedinio oko Saše Jankovića, ti podržao Belog Preletačevića, lika koga je vlast izmislila da skine glasove Jankoviću. I nisi to shvatio sve do beogradskih izbora kada je to zaista svakome postalo jasno.

Onda si podržao Ne davimo Beograd, ali danas kažeš da si i tu pogrešio i da ni oni ne valjaju.

U toku protesta dao si niz štetočinskih izjava koje je režim koristio da nas optuži za nasilje. Govorio si da ćemo ih juriti po ulicama? Ko će da ih juri? Ti? Pa ti sediš u East west bridge sa Željkom Mitrovićem i Zoranom Mihajlović! Zašto ih ne pojuriš kad ih vidiš?

Govorio si da treba upasti u RTS sa dugim cevima? Šta ti je ideja? Da pucamo u novinare koji ne rade profesionalno svoj posao?

Razapeli su nas zbog tvojih izjava. Ali se ti tu nisi zaustavio. Rekao si na tribini kojoj sam i ja prisustvovao, da će sloboda stići kada oni koji su danas vlast budu plivali Savom i Dunavom!?

Tražio sam od tebe da objasniš svoje reči pa si to uradio trudeći se da budeš duhovit. Znamo svi šta svako u Srbiji pomisli kad čuje te reči, kog dela naše istorije se seti.

Kad su mladi hrabri ljudi iz Protesta 1 od 5 miliona blokirali rektorat rekao si citiram: „Građani uopšte nisu glupi i oni stranačku podvalu mogu da uoče. Ne sme se podvaljivati. Ne može 20 ili 50 studenata da povuče mnogo građana. Drugim rečima ne sme takva stvar da bude stranačko pitanje, a ja ovde uočavam stranački rukopis.“

I na kraju, posle svih pretnji koje si izrekao, posle tvrdnji, sa kojima se slažem, da je ovo mafijaški režim i da sa njim nema razgovora, u situaciji kada je opozicija odlučna u tome da bojkotuje izbore, ti si odlučio da napraviš stranku i na takve mafijaške izbore izađeš!?

Svakome ko iole shvata politiku je jasno da je bojkot izbora za Vučića nerešiv problem.

Svakome je jasno da oni koji su kao opozicija i hoće na izbore to rade isključivo zarad sopstvene koristi – otvoriće im se prostor u medijima, dobijaće pare od države ako pređu cenzus u čemu će im i sam Vučić pomoći jer mu je to u interesu.

Među onima, koji tako radeći rade u korist Aleksandra Vučića, našao si se i ti. Zanimljiva činjenica.

I posle svega ti i dalje imaš obraza da tvrdiš da sam ja u dilu sa Vučićem, a ti si mu ljuti protivnik? Ovo je retoričko pitanje jer kad možeš da slažeš da sam te zvao u stranku onda možeš i ovo.

Nikada te, Jovo, nisam zvao u stranku koju sam sa ljudima sa kojima delim vrednosti napravio aprila 2019.

Podsećam te na ono sa čime sam počeo tekst, na naše jedino viđanje koje je bilo pre više od dve godine.

Nisam tada imao nikakvu ideju da pravim stranku kako ti danas tvrdiš, a bolji dokaz za to od činjenice da sam je napravio 18 meseci posle našeg razgovora nije potreban.

I za kraj. Napisao sam ti u mejlu te 2017. godine da ne obraćam pažnju kada oni čije mišljenje ne poštujem i ne cenim, iznose laži o meni. I dalje imam isti stav. U skladu sa istim, šta god budeš dalje pričao o meni neću ti odgovarati.“