Na dvoru ga je čekao blagajnik Milutinović. Bio je veliki pristalica Karađorđevića i boleli su ga intradinastički sukobi. Ali tu su bili i jedan oficir i jedan žandarm. Pa još nekoliko uniformi, iza vrata.
Sve se odigrava brzo.
– Vežite ga! – čuje se komanda oficira.
„Zašto su mi stavili okove? Šta sam učinio i čime sam se ogrešio? Jesam li se bunio protiv državne vlasti ili sam samo tražio ono što mi pripada? Prava propisana zakonom, prava propisana dvorskim statutom… Hoću li sutra biti bolji, posle ovih lanaca koji me stežu i kojima vladajuća gospoda hoće da me poprave? Hoću li zaista biti bolji i hoću li primiti njihovu logiku kada ruke budu prestale da mi bride od okova?“
Umesto u vozu za Pariz našao se 2. maja 1925. godine na brodu „Mačva“, koji je Dunavom plovio u pravcu kraljevskog dobra Belje.
Kada je princ Đorđe prebačen na Belje, ekipa lekara dr Stojimirovića vršila je posmatranje njegovih postupaka tokom deset dana. Na osnovu toga, podnela je opsežan izveštaj, sa naslovom „Lekarsko uverenje o duševnom stanju Njegovog visočanstva kraljevića Đorđa“.
Po povratku u Beograd doktor Dušan Stojimirović je uputio svoje mišljenje kralju:
„Duševno stanje Njegovog visočanstva kraljevića Đorđa, naročito rođeni tip. Očuvanog intelekta i pamćenja. Hipomaničan i šizoidan karakter kod koga je labilnost efektiteta i razdraženja jako ispoljena. Takav će ostati doživotno. Kod njega se danas razvija ganjalačko oboljenje sa idejom gonjenja i trovanja.
Kod osoba ovakvog duševnog stanja, običnih društvenih klasa, ovo je oboljenje obična pojava. Takve osobe su lično bezopasne. Za njih je potpuna sloboda bezštetna i preporučljiva, a interniranje nepotrebno, jer ih još više razdražuje…“
Uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 23. januara, na poklon se dobija knjiga o princu Đorđu Karađorđeviću, četvrto izdanje iz hit edicije “Senke nad Balkanom”
Tagovi
