Da li je bilo neophodno baciti atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, na samom kraju Drugog svetskog rata, pitanje je koje se u američkoj istoriji često postavlja bez mogućnosti da se da precizan odgovor. Argumenti su različiti, s jedne strane je verovanje da bi se japanske snage svakako ubrzo predale i da tolike žrtve nisu bile neophodne, a sa druge da je reakcija japanskih vojnika na prvu bombu bila tako energična da je proizvela nepotrebne gubitke na američkoj strani. Celu priču dodatno usložnjava još jedna dilema koja se decenijama kasnije nametnula, da li je do korišćenja atomske bombe došlo zbog pogrešnog prevoda japanskog odgovora na ultimatum saveznika?
Iako će se danas na internetu naći naslovi da je greška u prevodu dovela do korišćenja atomskih bombi, suviše je velika pretpostavka da bi se to moglo tvrditi. Tek, 1989. godine u „Njujork tajmsu“ je američki istoričar Gar Alperovic objavio tekst sa naslovom „Da li je bilo neophodno da bacimo bombu“, koji je izazvao polemiku. U polemici su se razmenjivali argumenti, a između ostalog su se pozvali na knjigu Stjuarta Čejsa „The Power of Words“ u kojoj je izneo da je potencijalno došlo do velike greške u komunikaciji saveznika i japanske vlade.
Japanci su odgovorili na ultimatum da se predaju sa „mokusatsu“, što bi prema Čejsu u tom kontekstu bilo najtačnije prevesti sa „zadržavamo odgovor“, u smislu da još uvek nemaju odgovor. Saveznici su posle tog odgovora odlučili da nastave sa vojnom akcijom koja je podrazumevala i atomske bombe.
A to je opet pojednostavljeno prikazana situacija.
Odgovora japanske vlade zapravo nije bi bilo.
U julu 1945, lideri saveznika su bili na konferenciji u Potsdamu, odakle su poslali ultimatum Japancima o predaji uz napomenu da će bilo kakav negativan odgovor imati za posledicu „brzo i potpuno uništenje“.
Truman, Čerčil, Staljin i Čang Kaj Šek, tadašnji lider Kine, naveli su da se nadaju da će se Japan bezuslovno predati i na taj način sprečiti uništenje svoje domovine.
Ali odgovora nije bilo.
Novinari su u Tokiju upitali japanskog premijera Kantara Suzukija kakva je reakcija njegove vlade na Potsdamsku deklaraciju. Pošto nisu imali odgovor, Suzuki je novinarima rekao da se suzdržava od komentara – „mokusatsu“. Problem je što ta reč zaista može da ima i drugačije značenje, tek u novinskim izveštajima je stajalo da „u očima japanske vlade ultimatum nije vredan komentara“. Nema, međutim, indicija da je japanska vlada bila toliko blizu prihvatanja ultimatuma da je nešto moglo značajnije da se promeni.
