Organizacija Hjuman rajts voč poručila je Mongoliji da ne bi trebalo da dozvoli predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da uđe u tu zemlju, te da bi u suprotnom trebalo da bude uhapšen.
Kremlj je saopštio da Putin planira da otputuje sutra u Mongoliju, na poziv tamošnjeg kolege da prisustvuje događaju povodom jedne godišnjice.
Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je u martu prošle godine nalog za Putinovo hapšenje jer je osumnjičen za ratne zločine u Ukrajini, a Mongolija je kao članica MKS u obavezi da ga uhapsi po tom nalogu ukoliko dođe na njenu teritoriju.
Kremlj je međutim saopštio da „nije zabrinut“, te da je poseta pažljivo isplanirana.
Po Rimskom statutu, članice MKS su dužne da uhapse svakog za kojim je raspisana poternica ako stupi na njihovo tlo, ali sud nema nikakav mehanizam kojim bi ih prisilio na to.
MKS je optužio Putina da je lično odgovoran za otmice dece iz Ukrajine, gde Moskva ratuje dve i po godine. To je prvi put da je taj svestki sud izdao nalog protiv lidera neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
„Mongolija bi prkosila svojim međunarodnim obavezama kao članica MKS-a ako dozvoli posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a da ga ne uhapsi. Doček Putina, begunca Međunarodnog krivičnog suda, ne bi bio samo uvreda za mnoge žrtve zločina ruskih snaga, već bi podrila ključni princip da niko, ma koliko moćan, nije iznad zakona“, rekla je viša savetnica za međunarodno pravo u HRW Marija Elena Vinjoli.
Poseta zakazana za sutra biće prva Putinova poseta jednoj državi članici MKS od kada je izdata poternica.
Putin je u avgustu 2023. godine trebalo da prisustvuje godišnjem samitu lidera BRIKS-a u Johanesburgu, ali je njegova poseta na kraju otkazana, zbog pritiska civilnog društva i odluke južnoafričkog suda kojom se potvrđuje obaveza Južne Afrike da izvrši nalog MKS-a za hapšenje.
Sve članice Međunarodnog krivičnog suda trebalo bi da slede primer Južne Afrike i da poštuju svoje obaveze prema sporazumu suda, saopšteno je na sajtu HRW-a, međunarodne organizacije za ljudska prava.
Putinova poseta označila bi i preokret stava Mongolije prema sudu, koja se 15. juna pridružila izjavi 94 zemlje članice u kojoj su potvrdile „nepokolebljivu podršku“ MKS u svetlu rastućih pretnji sudu i njegovim zvaničnicima.
U izjavi se takođe pozivaju sve članice da „obezbede punu saradnju sa sudom kako bi on izvršio svoj važan mandat obezbeđivanja jednake pravde za sve žrtve genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina agresije, teških zločina koji prete miru, bezbednosti i blagostanju u svetu“.
Uz prisilnu deportaciju ukrajinskih civila u Rusiju, uključujući decu, Hjuman rajts voč je dokumentovao brojna kršenja ljudskih prava koja je počinila ruska vojska od početka invazije, što bi trebalo, kako navode, istražiti kao potencijalne ratne zločine.
To uključuje protivpravne napade na civile i civilnu infrastrukturu, neselektivne napade uključujući široku upotrebu zabranjenog oružja, poput kasetne municije i proizvoljno pritvaranje, mučenje i pogubljenja po prekom sudu civila i ukrajinskih vojnika koji su želeli da se predaju.
Tagovi
