Hoakin Finiks je blistav glumac, čak i u scenama očajnog seksa

Ovog proleća, Hoakin Finiks je glumio u filmu “Beau Is Afraid”, koji je režirao Ari Aster. On suštinski govori o čoveku koji zaista mora da doživi vrhunac. Doslovno, i baš to je problem. Njegovi testisi su izuzetno uvećani i nikada nije imao seks jer se plaši da će umreti ako to učini, objašnjava GQ.

Kada Beau konačno završi u krevetu sa ženom (Parker Pouzi), ona pušta pesmu „Always Be My Baby“ Maraje Keri, a zatim se desi to što se desi, jelte.  On ne umire, ali ona umire, zaledi se poput statue i na neki način ulazi u rigor mortis (mrtvačka ukočenost) usred odnosa. Zatim ulazi njegova majka, za koju su pretpostavljali da je mrtva. Ipak, to je njen krevet, što dodatno doprinosi nelagodnosti.

Za bilo kog drugog glumca, to bi bilo dovoljno čudnih scena seksa za jednu filmsku godinu, ali ne i za Finiksa. On čini ono što je ozbiljno i neugodno na neki način smešnim i uznemirujućim igrajući Napoleona Bonapartu u filmu Ridlija Skota “Napoleon”.

Uprkos neumirućoj ljubavi koju Napoleon Finiks izjavljuje Džozefini koju igra Vanesa Kirbi, kada stupaju u odnos, tu ostaje malo romantike. Njegov stil vođenja ljubavi nalikuje niskobudžetnoj komediji, umesto istorijske epske priče jednog od najprestižnijih živih režisera.

Na papiru, Beau i Napoleon ne bi mogli biti različitiji. Beau je čovek koji nikada nije postigao ništa. On je inkarnacija problema sa majkom, konstantno preplašen i preterano lečen.

Napoleon, sa druge strane, jeste car – jedan od najmoćnijih ljudi u istoriji. Ali, kako ga igra Finiks, on je i nešto poput nesigurnog deteta-čoveka.

Skot dozvoljava Finiksu da koristi svoj američki naglasak u “Napoleonu”, što znači da navodno veliki vojni genije zvuči kao najgori momak sa kojim je iko ikada izašao.

Njegov Napoleon je derište koje pobesni svaki put kada ne dobije ono što želi. On je svakako sebi važan, ali i plačljivčić koji govori stvari poput „sudbina mi je donela ovaj jagnjeći kotlet“ i u odnosu na Britance, „misliš da si tako sjajan jer imaš čamce“.

Kada poželi da ima seks sa Džozefinom, krene da cvili.

Najvažnije je da ni Beau, ni Napoleon ne znaju ni kako da razgovaraju sa ženama, ni kako da se prema njima ophode. Obojica imaju dominantne majke, koje su svesne toga da imaju punu kontrolu nad svojim slabim sinovima.

Napoleonova majka ga na kraju primorava da ima seks sa drugom ženom da bi utvrdio da li je Džozefina neplodna ili je to on; ulazi u tu situaciju kao ukoreno štene.

U međuvremenu, žene sa kojima su oni u vezi su objekti opsesije, a ne čiste želje. Feniks shvata da su oba ova muškarca krajnje sramotne pojave, da ih njihova nesposobnost da žene posmatraju kao bilo šta osim predmeta na postolju čini glupima. Finiks stvara neka od svojih najboljih dela na ekranu.