Zli duh Džordža Mekgoverna i tamna senka Džeremija Korbina nadvili su se nad izborima u Demokratskoj stranci za partijskog kandidata u trci za Belu kuću. Berni Sanders je na najboljem putu da ponovi životni scenario Mekgoverna i Korbina: ubedljiva pobeda na stranačkim izborima i zatim katastrofalan poraz od Donalda Trampa. Baš tako su Mekgovern i Korbin bili brutalno poraženi od Ričarda Niksona i Borisa Džonsona.
Mekgovern je pre 48 godina stigao do nominacije Demokratske stranke pošto su dva najjača kandidata Ted Kenedi i Edmund Maski bili primorani da se povuku iz trke zbog skandala. Tu pronalazimo još jednu uznemirujuću sličnost sa današnjim odnosom snaga. Dok je Ted Kenedi svojim neodgovornim ponašanjem sam odgovoran za sunovrat svoje kandidature, Maski je bio žrtva zloupotrebe vlasti Ričarda Dika Niksona. Bolji poznavaoci američke istorije će se setiti tzv. Kanučkog pisma koje je Niksonova administracija falsifikovala kako bi oklevetala Maskija kvalifikujući ga kao rasistu koji mrzi jednako Afroamerikance i Amerikance franko-kanadskog porekla koje je pejorativno oslovljavao Kanuci.
Kao što je Nikson radio svesrdno na izboru Mekgoverna za svog protivkandidata na izborima za Belu kuću, tako i Trampova mašinerija zdušno navija da Berni Sanders osvoji demokratsku nominaciju. Dovoljno je obratiti pažnju na emisije Foks njuza i rad Trampove medijske artiljerije da bi se shvatilo šta su želje aktuelnog predsednika SAD.
Mekgovern je kao danas Sanders mobilisao značajan deo biračkog tela, među njima su bile i najveće tadašnje holivudske zvezde poput Pola Njumena, Berta Lankastera i Barbre Strajsend. Bukvalno je počistio tzv. establišmentske delegate a onda je doživeo najteži poraz u istoriji izbora za predsednika SAD: 520-17. Na kraju ga je Dik, zahvaljujući mu na učešću u trci oslovio sa „prick“.
Veliku spoljnopolitičku analizu Željka Pantelića o trci za demokratsku nominaciju čitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 27. februara
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
